Босанска вила

СОтр. 126

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

природе — наговјешћује им прољеће; а огољело стабло, ено како гордо стоји, гране је у вис небу усправило, да заблагодари Творцу на милости његовој.

Сунце озарава... Ено Наде, гдје преко шарених ливада ходи; цвијеће је запојило својом свјежином, па гле, како јој се груди надимају, а сунце је обавило тошлим зракама, да јој хладноћа од прохујале

буре не би млађане груди расхладила. Ено је, гдје

пред иконом природе стоји, ножице јој дрхћу, а очи евјежином ка творцу непомично гледе..

А у срцима, у клонулим срцима њене браће и сестара, ено гдје је изникао нов цвијетак. И њена браћа хватају за мач и он им изгледа много јачи, а мишице им се чине снажније, и силна их жеља вуче, да што прије полете Косову.

И послије те бурне ноћи у срцима њиховим чуо ве један. један исти усклик: »Побиједићемо!.... Побијелићемо!« ==<2690 00602 ——

Пролетњи дан на селу.

а сунце љупко вјаји с неба плава! Ала цвеђе мири, ала буја трава! Лептирићи, пчеле око цвећа леђу, Радују с: и тице милом премалећу! У небо се диже б песмом мала шева, Слави творца свога и пролећу пева. Овце, јањци блеје... ливот на све стране, Оживело све је, вртови, пољане! Весело је свуда, све у срећи плива Ал највише село моје рај ужива!

(0х, ала је дивно у сеоцу сада,

Нека тиха радост на душу ти пада! Блаженство ти свето обузима. груди, Куда год погледаш, свуд се радост буди. Авлије су пуне свуд зелене траве,

А вртови цвећа, перунике плаве, Зумбула и крина, шебоја. и лале, Белога ђурђевка, љубичице мале.

А сред села шљивик расцвето се, мири. И свуда се срећа, свуд по селу шири!

Али две су куће по сред села сретна, Где с највећа срећа осећа пролетна:

Ено, цура млада сред пролетних дана, Дошша је под грање цветних јоргована, Што авлију деле од суседа со десна,

Џа запучак кити од Јелека тесна!

Дивна ли је, Боже, ко зора, кад руди! | Ко два крина бела. надимљу се груди.

(0; чежњом гледа десно... Али ћути, нека, Она сада свога ту драгана. чека! -

И ево га, збиља, сусед, момче младо, Дође тио до ње: »Нисам ти се надо!« К'о бајати рече, а мотри је тајно.

И она бе њему: »дошла сам случајно, Па ћу онда у врт, да оплевим цвеће, Ако сама нећу, боме, други неће!« »Иди,« момче на то рече ко у шали, Али пази само на рузмарин мали! Јер сватови биће, знај, Бурђева дана. Обреко ми отац, а и добра нана!

Још зборите даље, ал им срце бије! Та оно им љубав давно већ не крије! Расташе се за тим. Пролетњи им дани Са љубављу рајском још су замедљани; Певају им срца, душе чедне, сретне!

1892.

'Кјо пролетње небо, к'о ливаде цветне, К'о пролетње цвеће крин и бела лала, _ К'о лепттр шарни, као тица мала, - Што весело, сретна цвркуће на грани, Тако су им дани сретни, насмејани!

»Баш Ђурђева данај« Је л сан или збиља! Тио мома шашће, сва препуна миља.

Па скакуће у врт пуна рајске среће; Плеви, љуби, грли мирисаво цвеће, Рузмарину малом стручке броји, пева.

А по лицу румен чедности се лева;

Срце, душа мила, све јој срећу снива;

А на грани, над њом, славуј прижељкива. Тај љубавник мали, као песник сетни!

(), пролетњи дани, ал сте · лепи, сретни!

Зазвонише звона на вечерње сада; Из поља већ стижу ратари са рада. Из вртова жене крећу се и оне, Побожно се крсте, звона тихо звоне. Говедара Јеше бич пуцкара лако: Он говеда тера кроз село полако. Тек во који каткад затрчи се, клеца, Па поплатти гуске, равбегну се деца. А што Јеша ређе бичем попуцкива. _То говеда мање на улици бива.

Оживело село, жагор, свуда врева: Овде е кикот чује, тамо 6 песма пева. Домаћшце вредне краве музу своје.

На валову марву газде жедну поје,

На оџаку рода гнездо вредно свија, "Голуба по зраку гладан кобац вија, А дечко му прети, дрветом зама 'не, Гладног копца Курак погледа са стране И озбиљно 6 љути, па ђе да зажмури, Помодри му креста, сав се нашепури!

Тихо с спушта вече; утишава с врева; На заласку сунце од окна одсева;. Позлађују зраци торањ цркве свете,

И тичице мале веће ређе лете.

Ласта мала, чила ниско земљи леће,

А цица се тромо према њој окреће.

_ На рогљу се момци састали и моме, Џа се шале млади баш по срцу своме, А песма се чује од суседне стране: > | | дивно, дивни Ђурђев даме !«

Лала Н.