Босанска вила

"Стр. 128

ких тамошњих новина, · = незнатан посао. аи слобо-

дан и у неколико придржи човјека: За тим огупим. тамо је.

у додир с питомцима војне академије _каваљериска војна академија — и ту размјестим своје карте и срећно сам прошао, јер само за једну зиму добио сам од прилике око хиљаду рубаља, па с прољећа, с овом сумом у џепу и 6 једним елегантним "одијелом, опет на пут! Куда сад да се окренем о У Спавјанск, у бању. Тамо сам напредовао до августа за тим вам био приморан да идем одатле. Презимио сам у „Китомиру 6 једном госпођом, поквареншм створењем, али необичном љепотицом.

Тако сам провео вријеме свога прогонства из Пе рограда, па за тим опет се тамо упутим. Врат. би га знао, овај ме град некако увијек привлачи.

Тамо дођем као богат џентлмен. Потражим своје

"сковској губернији свима бјеше познато. Сви знају како сам код Х.а на његову добру три недјеље 60 __равио ш како сам његове гладне душе кљукао својом фантазијом; знају како сам ва Ц-ом поступао и како сам госпођу 8. вријеђао. Све су дакле знали што год сам радно. Кад имаш пред собом седам врата затворених, ти слободно покушај да отворшш других десет. Али ја немадох никакве среће. Трудио сам све добро да створим себи положај у друштву, али то ми није пспало за руком, да ли за то што сам за ове три године скитања извјестан дио свога талента

познанике п шта сам нашао Моје скитање по мо-

изгубио, да се у људе асимилирам, или за то што су_

људи од мене паметнији и умјешнији — тек кал ми сасвим рђаво пође, онда ме враг нанесе тајној полш= цији да у ње службу тражим, и добих мјесто као _агенат. једне коцкарнице, која је невин свијет бездушно давила. Ступио сам у ту службу и то « до

орим погодбама. Поред овог тајног занимања дадну ;

ми и једно јавно — био сам извјестилац неких но= вина. Бринуо сам се уличном кроником, а по некад сам писао пи фељтоне. Тада сам радно, аи у томе сам толико далеко отишао да сам.

_ заборавио био да ми је то дужност. Тек кад сам мјесто изгубио, онда сам се бјетио, да је требало давати извјештаје својим претпостављеним властима, (Сад сам пак мислио како ћу изгубљено накнадшти, па ћу онда извјештаје давати, и с раввлачио с њима, Пастави, за карташким столом не ухвати. Наравно

_ да су се полицајци искрено стидјели свога колеге,

кад су га видјели за карташким столом. Сјутра дан позову ме на надлежно мјесто, жестоко ме укоре и рекну ми да сам несавјестан човјек, и — протјераше "ме из престонице — опет протјераше! И сасвим

правилно ријешење . донијеше, па се тек послије те

сет година могу опет у Петроград вратити. _ Окитао сам се пуних шест година, и ишло ми

је — не могу Бога кривити за своју судбину., Ово

1904, БОСАНСКА Виша 1904.

"народа!... заборавио извјештавати своје претпостављене старјешине, сасвим вам |

тога сам толико ери ме и одијевај ме,

док ме један пут полиција, 10

"вријеме нећу опиствати, јер се одликује монотонијом

и простотом... У опште узевши живио сам слободно, к'о тица.

на грани. По каткад нијесам имао хране, али то ништа не мари, јер у оваким

приликама човјек се увијек гордо бјећа, да и они што на престолима сједе имају по коју непријатност у животу. Живот пак као што је мој живот нема дужности, то је прво добро, и послије тога нема никаквих закона, осјем природних закона, то је друго добро. Наравно, каткад

вас узнемири сеоска полиција, али и у добрим пд=

стпоницама има бува.. За то се може ићи лијево, десно, напријед, натраг, свуда куд год зажелшиш да се скиташ, а о теби се већ брине сељак, да те нахрани, он је добар и вавијек издашан, а то је за скитнице душу дало. - -

Гдје ја нијесам биог Био сам у Толстовој колонијт. Био сам за трпезом МЕ кујнт московеских дама. Био сам у Кијевопечерској лаври и у новој Светој Гори. Био сам у Ценштохову и у Мурому. По неки пут ми се учини да сам сваку стопу руске земље два пут прошао. И кад год ми испадне прилика да своју спољашњост рехабилитујем, онда одмах идем из земље. Најприје се иде у Влашку, а одатле сви. су вам путови отворени. Русије сам већ сит. Овдје вам све учинио, што год сам могао учинити,

Шта ти ја нијесам чинио за ових шест година. Колико сам истих ријечи изговорио! Каква сам чуда причао > Дођете у вело, замолите за преноћиште, бит

_ пошто сте вечерали, појави вам се извјесна доза

фантазије, а ово је пшло на руку томе да сам својој вјери положио камен темељац, јер сам много, врло

много говорио д св. писму. Сељак пак пријемљив је "за св: писмо и кадар је из двије ријечи начинити

нову вјеру, која, наравно, иде на варање. И колико сам закона измислио о подјели и поклону добара » Да, ја сам унио много фантазије у живот рускога.

"Јесте, тако ти живим... Кивим ПР Ерт сам, ако ћу негдје да се утврдим, то лако учиним, јер

"сам паметан за то, а жене цијене моју памет. Кад

одем у Николајев, отићи бу у предграђе Берци једнога војника. Она је удовица, лијепа и имућна. Отићи ћу и казаћу јој: »Срце моје, утриј. воду за купање ја ћу бити код тебе дио мјесец!« И она ће то одмах учинити. А ако јој дође

"који милосник, у осуству моме, она ће га отјерати!

Цио Њу мјесец код ње остати и више, колико хобу!. Прије три године провео сам два мјесеца код ње; прошле зиме три мјесеца. и остао бих био цијеле

_ зиме, да је била нешто нерасположена, јер бих и ја

код ње очајавао. Осјем баште, која јој годишње доноси 2000 рубаља прихода, ова жена није хтјела на ва шта друго знати.

· Иначе идем у Кубан, насеобину лаблнеку. Тамо

[2 Један Ковак, Петар Шварцер, Која ме држи за