Босанска вила
свеца... многи ме сматрају за праведника. Многи простаци и правовјерци кажу ми: »увми ово, оче, и кад доспијеш, запалићеш један жижак пред иконом мученика... и ја узмем. Ја дијеним правовјерце п не вријеђам их простим истинама, јер им се исповиједам да за дату ми лепту нећу купити свијећу за мученика, него ћу је употребити за духан.
Исто тако у свијести човјековој налази се при-
· јатност особитог расположења, као пријатност чистога схватања уввишености и достојанства оне гријеховне раскрснице, коју сам подигао без муке изнад себеи других људи.
Најзад из непрестане опасности може се развити сладост и зачин живота, Живот је игра среће! (ве сам на карте дао т. ј. ништа, и имам увијек штете у нечем другом а без опасности по ребра. Увјерен сам џак, кад су ме један пут лемали, да ме нијесу богаљем начинили, него сам мислио — ту ми је већ и кончина живота. Међу тим то не треба за зло држати, и бесмислица би била плашити се од тога.
(атјоњ 1245
1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.
Дакле ти млади човјече чуо си историју мога живота п то још: искићену, јер у њој има пи филозофије.. и знате ли да ми се све допада што год сам вам причао, а вјерујем, да сам добро причао. Идем још даље, врло је могућно да сам много што шта измислио, али за Бога, кад год сам лагао, то сам чинио увијек с фактима у руци. Ако не пазите на чињенице у животу, него само на мога причања, то вас увјеравам да су факта у хармонији с оригиналом моје душе. Услужио сам вас печењем своје фантазије, умокцем овијане истине.
У осталом зашто то помињатиг Помињем за то, мој драгане, јер опажам да ми мало вјерујете, То ми је мило, п тако је право! Не вјерујте ни једноме човјеку! јер он кад год о себи прича, није искрен Човјек лаже у несрећи, да би се други на њ сажалио, у срећи, да му се више завиди, у свима приликама живота, да би му вриједност више отекочила. |
начин
У Рибнику на Ваведеније 1908.
Рефлексије.
Осамнаесто стољеће није могло ни слутити какве ће богате дарове донијети деветнаесто; али
деветнаести вијек зна, да ће сјеме, које је посијао,.
двадесетом донијети обилати плод! Какав ће тај плод изгледати 2 (0) томе могу слутити само преимућетвени духови.
Конац осамнаестог вијека донио је револуцију духова; конац деветнаестог донио је револуцију у природним наукама. А шта ће донијети вријеме, кад се буде навршило двије хиљаде година од рођења Бого-човјека — то само Бог зна!
Тешко да ће бити народа, у којем има толико пословица и изрека са толико филозофије живота, као у нас Срба. На жалост, то се све више губи не само код интелигенције — него и код простог народа. Памтим још кад сам била дјететом, да сем интелигенција, у свакој згодној прилици, служила
тим изрекама и пословицама. Држим да би било
добро, кад би наши књижевници сваком приликом употребљавали те златне изреке народне. Тако би
их, бар донекле, сачували од заборава. %
Кад сликар портретира једну особу, мора не само њену спољашњост вјерно копирати, него п израз духа и карактера; јер у схватању и обиљежају тих душевних особина лежи критерпум вјештака.
Сасвим је пак што друго кад умјетнику служи нека особа као модел за идеалну слику. У томе случају не може, шта више, не смије се строго држати оригинала, јер га мора идеализирати. И за то
ми у таковој слици и не тражимо дотичну особу, него генија, стварајући дух вјештаков. ж
Управљање државом и војском није знање већ умјетност, која свјесно даје радњи облик воље. Та воља не истиче толико из интелекта, колико из карактера: Она истиче из унутарњег јединства и сигурности. А ова сигурност долази пак отуд, што
· дотични зна да га је природа душевно богато обда-
рила и што осјећа да може својом снагом заслужити првенство, богом дани диплом генија.
Човјек је у непрестаној борби са природом: Што год му треба мора од ње отимати, јер му све препреке чине тако да једва може животарити. Ово бива само дотле, док је човјек глуп или незналица; а чим му знање освијетли ум, природа престаје бити његовим противником. И природа признаје да је знање чедо оца свемогућег, који држи све у својој власти. Внанцу, човјеку од науке, природа радо отвара своје крило и из тајанствених дубина износи блага своја и ставља му их на расположење.
ж
Без знања човјек прави је слијепац: Сија јарко сунце, али га он не види, јер му је мрак у души.
Као што сунце плодност изводи, гдје му зраци падну тако и наука из свачега црпи корист за човјека.
Савка 0.