Босанска вила

1904. БОСАНСКА. ВИА | 1908. Да

Манастир Рмањ,

(Наставак).

И, Грађевни одношаји и иметак манастирски.

| анастирека црква прилично је велика, али == скромна грађевина, а изгледа, да је прије била мања, него што је данас. Саграђена је у облику лађе, у главноме је доста слична цркви св. Тројице у Тавни. | зидови (77 им) до врха од саме су тесане чврсте седе, која »није проспита, ни слаба као друга«, а тако исто и сводови, па бу за то и до данас добро _ одржани, упркос честим паљевинама, пустошењу, разоравању и зубу времена. Томе црква прб0а, да захвалш за свој тако дуги опстанак. !) – Црква се данас састоји од главног дијела са олтарском апсидом, и од ужег пригратка на западној "страни. Олтарска округлива и овај приградак нижи су од остале цркве. Главни дио цркве заједно "с олтаром дугачак је 102 м, а широк 68 м, док је западни приградак дугачак бом а широк фи; сва је црква дугачка 168 м. Висина спољашњих "видова износи на гл. цркви 675 м, у олтарској округлини 8:59; побочни олтарски зидови високи су воља у притралку 843 м. Са средине "цркве изве-= дено је повелико кубе (труло), по чему ова грађевина _ одговара ошћем типу српских манастирских храмова у средњем вијеку. То кубе високо је од црквеног пода до врха изнутра од прилике 12 метара.

Као што овај једноставни темељни напрт свједочи, ·

у

ЦК њу НЕ __ во о 5

распоређена је унутр ашњост цркве данас овако: олтар

је одвојен од цркве зидом (деб. 0:68 м. У њему су шупљине за двери, као и за десна и лијева врата.

Осим оног ужег зап. пригратка, била је у главној.

цркви још и обична препрата за женскиње (можда и притвор за оглашене), која је такође била одвојена. зидом (068 м) од главног храма, па можда тако исто и од зап. пригратка. У првашњем виду између шре_прате и главног дијела цркве била су такође троја, врата, али је зид извађен (не. зна се кад), тако да

1) Орска, како је то бнла чврста, грађанина, зидови и сводови пуних 75 год. изложени били свих елементарним непогодама.... остадоше ипак задови и сводови читави и без најмање пукотине“ кроз то вријеме (1785. —1868.] нарасте на сводовима велика дрвљад“.

чији су

Јаки њени

средствима, ш ако представља приличну

"Трећи пут је спаљен год. 1785., _пред годином 1874. Најпосшје страдао је у буни

су данас тамо # зидана ступа, у величини ш размаку, | како показује нацрт. Пошто је онај западни притрадак |

_ и нижи и ужи од остале цркве, могло би се закљусчити обвиром на првашњу препрату у главном дијелу, · као п на обарање онога зида, да јетај дио, због потребе

већег простора, подигнут касније, него остала црква.

Црква има с поља само једна врата (на улазу) и 9 прозора, од којих су # на кубету. У главној су цркви 2 прозора код пијевница, високи 187 м, а широки по 0:80 м. Сви прозори у олтару окренути су истоку; средњи је висок 1:55 м, а широк 0:64 м, а друга два високи су по 0:74 м, а широки Го 0:50 м. На кубету ву по странама свијета поредана 4 провора, високи од прилике по 150 м, а широки по 025м.

" Онај западни приградак скоро је сасвим мрачан, док (је свјетлост у осталом храму тако удешена како ће

она полутама у. цркви имати што ЕШ утисак

"ва побожно расположење народа,“

Видови су с поља и изнутра олијепљени по окречени. 0 унутрашњости њиховој ваља споменути још и ово: »Манастир је био изнутра сав еликан. Тога се и сам сјећам врло добро; али се не могу сјетити гдје је шта било и како. је изгледало. Још онда, кад сам овдје долазио прије пошљедњег устанка, биле су слике покварене. Војници су са великијем

ножевима и пушкама шабијали и избадали насликаним _

свецима: очи, нос, убта ит. д., чиме су их унаказили, и тијем чинили освету српском народу и страх

_ задавали. Слично томе говори се и на другом мјесту.

»По цркви, односно зиду, нема никакових шара, нити слова, јер је манастир већ четири шута од Турака паљен п покварен, те је сваки лут одијешљен и обијељен. Први пут било је сликано само неколико светаца, остало је било сасвим обојено.

() каковим архитектонским украсима по стрехама_ или око врата ш прозора, или на другом мјесту, нема. У описима. и подацима "никакова спомена, по чему се може судити, да је садашњи манастир основан и изведен за мању потребу пса скромнији вриједност.

ТИМ

У мучној прошлости својој ова је црква често ара, па је око ње било доста грађевног посла. У прегледу догађаја (одјељак У. у неколико се показује, да је манастир први пут страдао год. 1568. јамачно обновљен 1621. Други пут је разорен год. 1688. пли 1663., али се не зна, кад је поправљен. "а обновљен некако

год 1875. -а доведен је у садашње стање год. 1988.

· (Наставиће се.)