Босанска вила

Милун: И боље, ко зна шта би било све Да се покаже. Станко: Браћо, манимо. Да кажем право не марим у ноћ Џо развалама да се ломим тим Коме је драго нека крши врат И буди сенке што се скривају У пуклинама. Ја вам не ћу то. Мађко : Славе ми ни ја. Миглијн : Пет! Као да зачух харамбашин глав! Појава Ш. (Долави Чаритшћ са жневом Алежсољ). - "Чаратић : Помоз Бог, браћо, е да л ново што“ Милун (се мскашељује да говори)

Стамко: За ноћас ништа, мањ то што до сад Гледасмо оно.

Чаратић : Шта то 2 Стамко : Змијски цар,

Ил тако нешто, сева. једнако, . Варака час ту, час за онај џбун Иттчезне, блесне, буди Бог с нама! (третрсти ее) Чаратић : Ето вили, То о чем зборе није празан звук, Јер и ја видех. „Алекса : Неко знамење! Ту светлост, тамо опет крвав крст, Ил крсташ барјак небом језди сам. Ономад — веле — три пут сунчев лик Заишгра небом. Ко зна шта је то! | Милун (Марку) Не рекох ли ти, главо, то је знак. Што предсказује > „Марко : Нек је на сређу! Чаратић, (који је с Алексољ говорио) И ти, Алекса, остаде при свом 2 „Алекса : Не могу друкче! У Карловци још Полковник швапски даваше ми свет Да земљу царску не напуштам сад. Ал пусто срце вуче дому свом, У отапбини слађе и у гроб Но у туђини цару уза скут.

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904. | Бр.

Чаратић : Разумем то: оно Швапека, је А то Србија. Но Авала зар Није што и дом» Па онда, ко зна, Немад ће, Бог зна, заметнути рат Па ето посла опет.

Алекса : Свршено!

„У ког се уздах, изневери тај,

Прегави Саву, и ес Турцима мир А Србију нам на клин окачи Да по њој Турчин млати како зна. таратић · Косовски грех је то, који народ већ Четир столећа горко испашта. (0, мој Алекса, од селе ћеш тек Гледати зулум кад Дахијска моћ Над бедном рајом зачне освету, Рад тога што је с Немцем спрегао. У гору орле, ако ти је драг Слободе зрак. Алекса : А раја Куд ће таг чаратић : Њојзи је усуд да злопати век. Но предаш ли се у град Турцима, Хоће л народу то донети спасе И мислиш, ванћим, Турчин не памти, Да си официр био Бесару 2 Фрајкоре ниси л предводио тиг ИМ турска деца слушала су чак За тамнавскога кнеза Алексу, Који сеђаше Бесару уз скут.

Па ово да ти прашта Турчин вар>

Алекса: Лако је теби одвраћати ме. Хајдук, без куће и кућишта свог; Гора ти кућа а дружина та Задруга! А јаг Нисам хајдук ја: Сиротиња на мене изгледа, Да је заклоним 9

чаратић :

Чиме > Швабама, 2

Алекса:

Не спомињи њих!

Писара немам нит сам учен сам,

Али што умем, пожурићу већ

Од манастира у манастир свет

И преклињаћу свете иноке

По манастири нека запишу:

Ко год је Србин Немцу не веруј! чаратић :

Кад не спрегнусмо сами, то ти је!

Алекса (иронично) Где ти је снага, побратиме моје