Босанска вила

Стр. 806

| 1904. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Српска

аи вило са српеких планина,

еј Нек одјекне. сваки српски брег, И сакупи браћу из даљина, Џод злаћени од слободе стег.

Стогодишњи наук. -

муљу де о] ј 5 (МЕ остоји племенска мржња и ненавист, поте=

: 5“ менеско презирање Ји омаловажавање, пле=

лез су пута Нијемци за Словене рекли да је а то раса вижа, која нема снаге и способности ни за какав виши полот, ни

> ва какав самосталан и виднији културни рад. Племенска заслијепљеност им надувеност ометале су и многе учене представнике других племена, да о Словенима безиристрасно мисле и да изричу О њиховом развићу и њиховим племен“ окИМ

својствима равложан и правилан суд.

Мени се чини да та племенска мржња, која се појављивала код других народа према Словенима, није ништа друго него "вастрашаваље. Фиш хоће на тај начин да нас увјере како смо слаби, како нам је

воља. кржљава а интелигенција, пејасна, па 3: то

ј нијесмо 1 моћни ништа, самш уради“ и; ради чета нам Је потребно - тражити | међу. њима. савјетнике | п по-

-_М моћнике.

Кажу. да се може некоме болест симулирати. Говоршш му једнако како је потамнио, како је блијед, како је пропао и како рђаво иагледа, и он; певољник, уобрази да га заиста нека бољетица подгриза, рути

и једе; уобрави да ! му пријети опасност и да. му. грови

"смрт, па да би се сачувао, обазире се па све стране и тражи помоћи од туђина, тражи помоћ од оних љекара, који гледају да из његове уображене ! болести ва себе подрпе што већу корист. -

Екепанзивни Германци, ЈЕ заједници са _јевреј-

ском расом, радили су већ читав вијек на "том, 10“

би -ли „нама Словенима. симулирали болест, те пас тако довели у оно расположење душевно, гдје. би смо сами о себи мислили, да смо. слаботиње, да нам · је вриједност ништавна и да баш ништа не ваљамо, А кад бисмо такав суд о себи створили, онда је раЕ зумљиво, ла бисмо позвали оне, нек нам у свему

буду савјетници, законодавци и учитељи, који су нас“ увјерили о нашој слабости физичкој и душевној. Ато · би другим ријечима значило нека нам они буду го у сваком дјелу ш пре

сподари у свему и свачему;. дувећу.

И ти наши утакмичари (нећу друкчије да их назшвам) постизавали су дјелимичне успјехе у тој

Душан зове на победе нове. Преклишње нас сва Косова кнез, Марков топуз из мора искаче, Блиста сабље Обилића рез.

Це менско шетицање и преувеличавање. Шта

а трзавице, у

"катастрофа

њеној борби. Срби су показали, не само

Химна.

Бог је с нама, — Боже ти нас води, Белом орлу нове спаге дај,

Нек полети срећи пи слободи, Да нам сине старе славе сјај.

Милорад М. Петровић.

својој војној таљлтици према нама, Јужним Словенима У нашој је психологији да смо наклоњени свађи и равдору, растројству и сепаратизму. Они, који су пот=

_ пиривали зађевице међу нама познавали су дооро те

душевне наше особине. Они су радили на пашем“ племенском расцјепљењу, управо они су нашли међу нама раднике и поборнике. равједињавања, убитачног комадања наше снаге пи смртоносног раскидања паштег

племенског организма. На том равједињавању ми смо

тако ревносно и са толико страсти и фанатлама_ радили, да нам је живот већ био дошао у агонију, које је био доспио натт племенски предсказивале су да би могла наступити ва све Јужно. Словенство. -

организам,

Свађом, сепаратистичком надувеношћу и мрњом једних према другима, ми смо били толико занесеви и заслијепљени, да нијесмо били у стању правилно судити О беби и својим дјелима. Бугарин је говорио о" Србину подрупљиво, Хрват је исмијавао Србина [пп топио се у некој драгости кад је пронашао у својој машти да он Србина у свему надмашава, да се са свима "врлинама над њим издиже и потиче. Срби нијесу остајали дужни ни Бугарима ни Хрватима; враћали су им мило за драго.

Устанак српски под Карађорђем зар то није херојско дјело > Зар то није џиновско предузеће, кад 10 шака | тжкане 1 онда, 10 је. А из

вати, диже се противу једне 6 царевине, која. страх ва=

| даваше пи моћним, богатим и дооро оружаним, европ=_

ским државама. С том царевином Срби се борише шупих девет година п чуда починише у тој несравбалканским. Словенима, већ и осталим хришћанским становницима

_ Балкана, како је слобода окупоцјена, п са колико жртава и прегоријевања треба се за њу борити. Са

својим жилавим отпором, са својим г живота, са. својом безтримјерном одважношћу Срби су управо оживили балканске народ је и појачали су код њих дух отпора, па су се и они подитли па. траже своја човјечанска МАНА и да војују за своју слободу. ;

ЈЕЛ на све то. бијаште се По али. Међу балканим народима Срби су налазили најмање признања

прегоријевањем