Босанска вила

Стр. 308

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

волуцију, него ли борбу Срба са турском силом. Али, држимо, да није доста што су они дошли у Биоград и ту видјели оживљене успомене на српеки устанак и крунисање краља Петра. Нужно је да и код куће шттудирају мало више врпеку новију историју, јер ће се тако увјерити да је њихова судба и напредак тијесно веван са напретком српског племена.

Јужни Словени, ако су ради да се воле и да их постојано заједнички љубав загријава, морају се познавати. Удаљавање међу њима могло бил бити фатално по еве њих. Омладина југо-словенска добро

је учинила што је отпочела рад на золижавању; у.

том раду она не би требала стати, не би смјела сустати, док се год потпуно ш не зближимо и не видимо, који су нам заједнички интереси, од чега зависи наша срећа и напредак. Њ

"Један биоградски лист, изјављујући радост што је омладина југо-словенска дошла на. крунисање српском краљу, овако пише о том: »Најлешши, најчишћи сјај што је пао на гвоздену круну новог (Српства, то је сјај ентувиазма југословенске омла= дише. Омладина, наша нада, наше народно пролеће чврсто је окрунила свог краља. Официјалну свечаност поплавила је као бујица младалачка бујна реторика · и неодољива снага њене песме. На том такмачењу

свих наших однео је победу дивни ОДЕ

Па младости има више вјере у успјех свакога _рада који се отпочиње, шма вште поуздања у своју вилу — па отуд код ње и јаче одушевљење при

свима, било политичким, народносним или културним. манифестацијама. Југословенска омладина са својом

умјетничком изложбом у Биограду доказала је, да

она не зна. само у“ моментима. уехићења бесједити

_ватрено и громко, већ да зна и приготовити и ура=.

дити нешто, чим се доказује њена мудрост, овбиљност и правилни погледи на рад и живот једнога друштва,

Наша би жеља била да југословенска. омладина приређује често онаке културне светковине, као што је ова у Биограду била; дина више зближити, боље упознати п виђети у чему одавно радила, не би никад ни у Хрватској ни у Бугарској могли бити онако запојеви мржњом про= тиву српског племена, које се знало под Карађорђем и Милошем онако одважно дићи и борити за своје човјечанско достојанство и слободу, п које је са том својом борбом уздрмало пи друге чароде на Балкану, улило им поштовања према њиховом праву м ку= ражи да се п сами ва то право боре.

Чија сила, оног је п право — каже српска мудрост. Слаботиња никад није пливала и одржавала

се на површини бурних вала живота, већ је увијек.

тонула и губила се У глибу. п прљавштии,

на тај бе се начин омла-

у јој је заједничка. вадаћа. Да је омладина тако

_ јесу рађали људи који су знали пстесавати,

"ако суду имали. таку снагу.

Јапанац Гируки Като шрије десет година написао је и издао у Берлину дјело под насловом: Рег Каше ппуз Ресће дез Уилтегеп ила зеге Бајупекејиве ј). У том свом дјелу јапански научењак

доказује оно, што су европски правници већ одавно

утврдили, а то је да се само онде право одржава, гдје “стоји за њим сила да га одбрани. Овдје сам јапанског научењака споменуо само за то, да се види како су Јапанци брзо усвојшли енглеске и њемачке појмове о праву, с тога опш и јесу, примајућа ев= ропеку цивилизацију, примити. п европску ралпу вјештину, па ено пх данас па крвавим пољима Манџурије, гдје бију љути бој са ПОР 0М оружаном силом у Европш.

Па то што је сваком јаспо, треба пи пама о да је свакад пред очима, и ми треба да знамо, да ће снажан народ најприје доћи до права и приморати друге да му право признаду. Да Срби под Ка= рађорђем нијесу имали усталаштва, да пијесу имали

фивичпе ш моралне снаге, њихов би отпор био са свим "сапомљен и опш би били истријебљени са лица земље.

То потомци Карађорђа и Милоша морају пмати свакад у памети. Кад имају слободу, не смију никад заборавити да је та слобода мекупљена са небро-

јевим жртвама ш да је могу изгубити врло лако ако

суду меки, маштави, слаби и равњежени,

Да ве у Србији вије радило, да ве у њој ипзидати ш подизати, зар би.сал, након сто тодина Биоград могао послужити као културно средиште, које са својом привлачном снагом сабира у се све видније представнике умјетлаи кор И просвјетног | на (Сло= венском уљу 5

Онај ко има боље погодбе да ради, урадиће свакако више од онога коме те поголбе не достају. Србија, има двије главне погодбе за рад и напредо= вање: чему треба још да се припоји п чисто родољубље и права свијест о тешкој улови и мучним задаћама у будућности.

слободу т независност,

Развијати п очеличавати своју снагу то је исто што пш подшзати себи углед међу другима. Србшо Карађорђева и Милошева доба пзазивали су дивљење код свијета, јер пм је била отпорна снага излржљива. Срби нашега времена изазваће исто тако дивљење

Стогодишње искуство казује Србији да јој ош-

станак п спасење лежи. МЕ њеној сопственој снази, у

њеном конорном ралу Шо пнетрекидном развијању. Покрај свих трзавица и колебања што их је млада.

"српека држава доживјела и преко себе претуршта,

ипак је она показала знатап напредак на свима пољима људске радиности; она је подигла благостање народно ш просвјету народну у свима правцима,

1) „Борба јачега за право п његово развиће“,