Босанска вила
Стр. 310
1904. ВОСАНСКА ВИЛА. 1904.
довољетва, као и то, да се династија обвезује, да ће чинити од своје стране све, да тој сили не буде. сметње у њеним политичким плановима, на врпекоме делу балканскога полуострова, они су ипак, са једним.
врло малим изузетком, одбили да 66 0 а ои
Опозиција још није могла, жали смела "заборавити
оне ране што ИХ народу им њојаш наносише до сада
двор и напредна странка, па је тврдо убеђена била, да би овако везивање било скроз неморално ш од.
стране народа осуђено. –
- Но краљ Милан је после неуспеле шробе, пошао даље. Опазивлши да пред њим не стоји једна растројена, заморена и: жељна владавине странка, "он се ло-
кајао што је извршио. онај акт помиловања, А ли ипак није клонуо; па против, хотећи (5 поља да се покаже
као владалац, који чини све, да се приближи: »анти= династичној-радикалној струји, он наскоро позва. радикале да саставе кабинет п пусти да се у вемљи изврше слободни избори без. учашћа. полиције. –
Али краљев покушај, да непосредно увуче ра-
дикалну владу у сплет своје спољашње политике, плоказао ве безуспешан. Ситуација, у спољашњем своме
значају, изгледала је овако: на једној страни народна влада и народ, који теже да се што више еманципују од политике, вођене дотле у анти-српскоме духу,
-а на другој, краљ, везан једним писменим уговором
__ и краљевском својом чашу за ону политику. Краљ
2
- Милан се морао или одрећи онога уговора, те своју
личност компромитовати | | очима дотичнога д! гора
пи. одавнали од себе оваку владавину, која. је Ооштта
неоспорна сметња „Пра РИ Он рИН обавеза од – стране краља ! Милана.
Последње му је било. лакше; _родву окоупашитину, |
_ растерао је наз збацио радикално. министарство,
позвао на“ управу аемље. прототии. реакционајства. и.
_ крутога бирократизма, Чича- Николу, и започео нов притисак изнутра, који беше наперен искључиво про-
_тиву радикалне отранно. ш ВО аи Ибн пред-
"ставника. — __-______
Скупштинари, онако. ненадио раврешени својих
посланичких. мандата, са страхом су се. враћали сво_јим кућама, а појединци, који беху уверени да их краљ Милан ни код њухових кућа. неће. оставити на
миру, нису хтели чекати да их наново: у тамницу
"врати, него су својевољно натустили Србију п отишли“ у бели свет. Међу таковима је био и мој пријатељ, —
_ Радивоје Мартановић, који је 1888. г. за време За-
јечарске буне, имао врло видну улогу у Чачку, тада.
је био ухваћен, окован и осуђен на. робију па тек. помилован 1887. 1. 1888. год. он је. издао 0 своме трошку једну моју "брошуру: Барони у Србији, колико политичких чланака и једне, сатира, папе_рена: противу напредњака. и Миланове спољне поли-
тике, коју ] је 1опо И као пити Ори
"обућу.
кади остали за очени радикали, __
Е "којој се налазило но-
_ Бр ти 18,
- Ова на јагму двору. А неуспеха, "на сваку
моја брошура за време снупштине била је распродана и није остала неопажена у како је краљ био, у то доба, услед својих
појаву паџереву противу њепове и натреде њачке политике, то сам унапред требао рачунати на непријатности, које су ме могле енаћи. Но ја вам | онда још био и сувише "млад и оптимиста: веровао сам јако у привременост »ефимерне« "Чича-Николине владавине, а никако, да ће због једне брошуре, написане пре овога а удара, доћи до тога, да се са једним незнатним чиновником, цео полицијски апарат упушта = у тако неравну борбу.
Но то су били рачуни од ока. Пегила песница, како | _ УПилар ба 10 назвао од“
дођа онај ври“ Оро програзг У коме се. огледаше крајњи цинизам на уставну и парламентарну свест српскога народа. Суштина његовога програма била. -" је у овоме: Краљ је господар, чича Никола је његов слуга; краљ. наређује Чича Николи, а овај "својим
мито рта, који безусловно њега слушају; мини=
- стрима. се безусловно повинују власти, а, народ влабс=
тима. Сваки да гледа оно од чега живи: обућар трговац своју трговину, сељак свој шуг чиновник своју канцеларију, а сви скупа да се без= условно повинују. земаљоким властима. Што се тиче унутарње и. спољне политике, то да оставе на миру; јер је ово посао краља. и његових министара, који су позвани да се брину 0 томе, а никако народа и ш приватних лица, ___ Требало ЈЕ тада. живјети у круговима београд ске интелигенције, па тек онда представити себи 080 _јевиво осећање што га у "грађанству изазва овај_ програм "обнародован у Српским. Новинама. Свако је у перспективи гледао нову 1888. годину са НОВИМ поли= цијским бесом п краљевицом; п сваки је страховао да се »Гвоздена_ рука« за њим не пружи.
Е _ Овај модел од једног _реакционарног — _бирократскога програма учинио је, пично на мене, одвратан утисак, који сам обележио у једној сатири под наго
словом: Аара= вештац. | Колико је ова сатира од"Јјекнула. "међу. грађанима ловољно је "да напоменем то, што. су повине, „невни Лист, још рано
ујутру биле на јагму распродате; број се плаћао по дваест пара, грош, па чак и пола динара, нарочито. око десет сахати, кад је полиција, по налогу Чича Пиколином, учиншта претур по штампарији, кафанама, – па. чак - поипвалмнтим домовима, гдје је вутиле бројеве из" руку читалаца. пе - -
- Разуме бе а 66
оваква. једна сатира, у којој
“се. _ псмевао програм Чича Николин, причало. о краљу
Ш А] ртемшап, а краљица Наталија узимала у заштиту, _ сматрала, после онаквога Гастиса, као веленздајнички грех. Ца кад се узме још и то да је ту сатиру на
– писао | правни чиновник (о сам: ишсар А кл ло-
да сломије дух народа, и сувише осетљив _ |