Босанска вила

жена па свијету,

Стр. 916

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Бр. 17 и 18.

сједе. Кад су се звијезде појавиле па небу, још је вједила. Кад се почео мрак хватати диже се да иде.

»Базипе!«. — шапуташе у тиху ноћ, остати овдје,

»Не могу гдје ми се чини да си тако близу. Показали. су ми да има још рада за ме у свијету И ако сам кзагубила тебе др „срећу, не смијем то затемаршти. « (Сузе „је. загушише. За тим додаде: »Доћи ћу опет Базиле. овдје, гдје је било наше пебо само за пеколико. кратких часова. Лаганим корацима врати “се "колиој | гдје "је" стара дадиља довршивала паковање и “ове што- треба за пут. Читаву годину, послије журног растанка, Пеђи је брижно очекивала вијести из Џорт-Мена. То очекивање најпослије се претвори у чежњу, да што чује, па ма и најгоре. Госпођа Нелсон само је каткад као мимогред, споменула ека у својим писмима. Она се опет стидила распитивати о њему. Била је скоро увјерена да ће узети Етилу Ривере. А сад, кад је већ прекасно, она га је толико завољела!

Кад је опет прекорачила праг свога милога | дома у Џорт-Мену;

била је мирнија, али и милија, Није више било оне дјетињасте дрскости и немарне тврдоглавости. Била је она стара, Пето на и весела Пеђи.

Послије два сата већ се · пентрала по миЛИМ.

стјевама и брчкала у бистрим локвама, срећна п весела као дијете. Нашта је згодну стијену, ту сјела ш предала се слатком сањању. На једном зачује »халој« од чега се толико тргла, да у мало није пала у море. Шрије него се прибрала, био је Ђек код ње. : »Но, хоћеш ли упитати господина, како си, ти

_ неваљала, проста дјевојко г« ___>Ја — ја —«< Замуца Пеђи и поцрвење. Ђе-

кове се очи засвијетлише. _ знала Лап

"данас доћи«.

»Нијесам ни сам знао. до јутрос. Пошао вам два дана раније. Спаковао ствари и ето долетјех

као на крилима. Тетка ми рече да ћу те овуда негдје

наћи. Знао сам да, свијаш "облаке, па сам вићнуо

да те повратим међу обичне смртнике. Као поаца

деран! Да разговарамо мало ако нећу сметати 2« >, не! И тако одавно. нијесам ништа 554 (ој теби«. » Ни ја о теби! Тетка је Нелсон најљубазнија али кад пише плема, најволи_ иад= ставити баш оно, што ти је најмилије чути «. Пеђи порумење а очи јој чудно спјевпуште. »(Ове сам“ очекивала да ћу ти“ моћи што чес=

"титати«.

> Мени честитати 5 А па Пеђи је овјетила како се оштро загледао ју њу, па се увврпољила. а »Миспила сам да ћеш се варучити«. · _ »Камо среће да сам!« — рече и баци шљунак у море. |

»(0 ким си мислила да ћу се заручити«. »(С0. госпођицом Биверск. |

»Шта 2! С твојом тајанственом. туђинком Ре »Да! А за што не р«

»Је ли ти тетка казивала зашто је била овдје 26 »УНе«.

умрије на неколико дана шриј је свадов«.

»Ах! То је. жалосној« И погледа на страну, није.

могла издржати његов поглед.

»У осталом, како бих се могао заручити 6; ХРУ гом, кад само тебе волим 2«

Мислила сам да си то већ заборавио,« — рече шемиђрно, па 4 »А ја сам мислио да ме боље познајеш!«

Зађуталше неколико тренутака. Џеђино је срце лупало, да искочи. у |

" »Пеђи, би ли ми сад вољела честитати 2«

»Вољела бих да будеш срећан« — рече не гледајући у њега.

Настаде дуга. пауза. Она је овјећала његов оштри поглед и све више црвенила, а он се само дивио.

како је мила и лијепа. _ »ПДеђи, ако ми желиш срећу, за што ме не усрећиш о Ти то једина можеш а

__Она се збуњено играла прстима. »Ама мислила сам да си ме заборавио“.

____>Пебе габоравиог! — Немогуће!«

--_ Опет лауза.

__»Ва што ме не погледаш (на-- та погледа, али одмах окрену главу. – » 10; Пеђи, чини ми се да бе стидиш« = рече

подражујући је. Од једном се уовбиљи.

„Пеђи, хоћеш ли ми честитати Ре

» Шта р« СЕ

»Заруке«. 15

»Та ти велиш да. нијеси варучен«.

»Нијесам. | али хоћу да оудем, дјевојка на свијету, с којом бих се могао заручити.

Ти је добро познајеш «.

Он јој се примакну ш обухвати јој вити -стас.

»Хајде душо, честитај ми. о пррнон сам. са го= ·

спођицом Пеђи Верда«. » А лШ она је луцкаста. Није ни у пола толико

_ добра, колико · би требало, « рече својом старом, не=

сташном веселошћу.

»Ах, ти враголанко!“ Узвикну ек, прштгаенцевии =

је њежно и весело на срце. а » Тетка, "говорите с Пеђи« рече сав О

__кад је унишао у теткину собу. 5 -

Госпођа. Нелсон погледа ганпу пола устаде. „Шта је Ђечер« — рече поруменивши од радости, коју није. могла сакрити, - : _ „Нешто новов«. – »А, шета то, дијете моје >

- »да то, што се хтјела Пол па јој па ретке

Само је једна