Босанска вила

"себи.

Бр 17 и 18.

Наталији није било више до џијесе; виала је да њен муж страда због своје омрзнуте жене, која га је напустила и постала, како је Наталија чула, шот= пуно модна лавица у Паризу. А, ево, сад је »она« овдје. Зашто 9 Да мучи онога, који је њој тако драг.

А Димитрије Димитријевић сјеђаше, као у прво ври-

јеме, прикован љепотом Љиљином, која. је још од првог сусрета тако јако п заносно увјецала, да није имао снаге одвојити очију од те особите љепотице, која је тако измучила његово јадно срце. У том тренутку он је све заборавио, све преграде, које је тако брижљиво подигао, да би се одбранио од ове, ва њега фаталне жене. „КХенидба, љубав, благодарност жени, која му је дала породичну срећу.... све је срушено! _ (н је видио само ЈБиљи — своју Љиљи, на. коју је Димитрије Димитријевић у том тренутку био љубо-=

моран до бола, због њеног каваљера, који јој; сагнувши

се, нешто шапташе, а она се, отворивши у пола своја. лијепа уста, весело смијаше. — > Како лијепо личе брилијанти том бијелом, раскошном врату, — посма= трајући је, мишљаше Горин; — зар ] је могуће осј= ђивати је» Она је увијек била свјесна тога, да је њен култ — њена права љепота«. | Пе:

Погледа. жену: Боже, како му банална, како проста изгледаше у својој голуби хаљини, са развученим цртама црномањастог лица,

"љепоте Љиљине.

Од једном ЈБиљи постаде озбиљна. Опазила је _ Горина, намјести бинокл и дуго, не окидајући ган 6 очију; посматраше њега и Наталију Петровну.. Њу је примјетно занимала ложа, у којој је сједно до Ната= лије њезин напуштени човјек о младом женом. Њеп каваљер хтједе јој скренути пажњу, слушатше ш једнако гледаше. својим памти злим очима на Горанова. |

Вавјеса се бијаше спустила, равлијегао се громки аплауз, публика. се поче кретати. Каваљер Љињин пребаци јој био, лијеп_ огртач на плећи, док се од=

једном она окрену Горшну, са заноспим осмијехом · климну му главом и изађе из ложе. Ната лија Петровна појмила је тај изавивачки осмијех ЈЉиљин и поблиједила је. Видјела је да муж није одговорио на поклон, него се расијаним лицем ухвати за наслон од сто= -

_ лице, јамачно бојећи се да не. падне.

Ћутећи поможе Горин жени да се обуче, ћутећи дође кући и, тек што је ушао у свој тихи стан, Хлје га очекиваше самовар, одмах се поврати.

Хипноза штчезну. У АЦА Димитријевић ; дође.

Попивши пола чаше чаја, дирати је Диљаштри=

јевић погледа жену; она сјеђаше тако млада, примамљива и погледом, без ријечи, ласкаше му. Он скоаш с мјеста и спусти се пред њом на кољена.

__ Тебе, само тебе волим, — говораше плахо=

вито, покривајући јој лице пољупцима,

· 1904 БОСАНСКА ВИЛА 1904 |

"кров по сахата, сједећи у кабинету;

поред класичне.

"али она та не.

ЈБетном саду«. Он је волио овакве шетње. не мисли на шетњу, нарочито тако рано. Но тек што __ је скренуо с главне стазе у лијево, опави даму, која

__ му иђаше на сусрет. По елегантној, добро удеше зпој

Опет видје рече. За тренут два снажно га загрли'и прошашта: = Зашто кудгод не одемо на мјесец, два дана о — Не, није потребно, — погађајући њене мисли, одговори. Димитрије Димитријевић; — само у први мах мени је био непријатан овај сусрет. а доцније проћи ће

При тим ријечима опет му искрену лијепш, са=

блажњиви лик женин, који "није могао заборавити.

Димитрије не даде да га тај пик сасвим освоји, па

опет прибјегну ласкању и разговору са женом.

— Наталија, та код нас је лијепо, — говораше само нам једно недостаје — дијете. - -

Млада жена уздахну и обори главу.

· Димитрије Димитријевић проведе ноћ рђаво.

_Из југра доби писмо Погледавши на рукопие, побли=

јеђе; Горин бијаше познао та штљосната, простачка слова. Писмо је било од Љиљи, али, да ли да га чита Шта му она може писати = нове увреде 2

– Хтједе га бацити, али _"радозналост, или нешто друго,

заустави га. Радознало и 10 10 Нос еноГ подера

вавој и прочита.

»Јуче сам Бас видјела срећног, ја осе јако за Вас внтересујем. Ви сте с тим скинули гежак камен с моје душе.

Крива пред Вама Љиљие.

Шта је то; исмијавање шли позно кајање 2» Он

никада није сазнао гдје је код ње почињала лаж и да ли је у њеним ријечима било кадгод истине. Ди= _митрије. Димитријевић показа жени писмо. |

_— Какво је то ново пзигравање, — љубоморно проговори Наталија 6 = Када ђе те, та на паст оставити на мшруг _ Као одговор на то, он поцијепа. примљено пемо. Лице се женино разведри. - =

Бијаше јануарско јутро. Сунце је већ просуло по Петрограду своје хладне зраке и даваше граду весео изглед. Димитрије из куће, како би се до времена влужбе прошетао по Нико п

слици, по ходу, одмах познаде Биљи = и заустави се. А она, ускоривши кораке, приступ му 6 пру= женом руком. | НЕ

— Здраво Дима, — рече му просто, као да се

јуче с њим растала, и као да није било међу њима

пи свађе, ви развода. Об ћутећи. екину капу. __ Мислила сам — да сте. учтивији, него. што сте се показали Очектвала сам одговор на своје писмо. - - - |

Наталија Петровна да он тиме њу. не увјерава о својој љубави, већ себе; али ништа не

веселог:

Димитријевић изађе раније