Босанска вила

Стр. 26

_ 1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Бр. 2.

= Ено мојих коња. Избери једног, који ти се

најбоље свиди, — рече старац покававши ми # пиваду.

Р-

"а од

— Кога беше | 5 — Оног вранца. Шта тражиш за њ .

— – Хиљаду гроша.

— Јеви ли луде |

— Ефендија, право имаш што ми кажеш да сам луд, јер сам тражио одвећ мало.

= Даћу ти 400 гроша. То се обично плаћа за коња код вас.

= Не могу ти га дати по ту дијену.

— Хајдемо, Хасане, — рекох рибару и окренух коња. Хабан пође за мном тужан.

— Дај ми осам стотина, — викне старад.

Не одговорих.

— Седам стотина. Шест стотина. Пет стотина...

Ја јахах даље.

== Хајд: овамо. Ти баш хоћеш, ефендија, да ме упропастиш. Не бих ти га дао по то, да није намијењен Хасану. Води га.

Повлије тога купих седло за педесет гроша и пођох у сусрет пријатељима, с рибаром, који је јахао гордо као какав делија.

Кад лорд. 10 видје рибара на коњу, насмија се и рече ми: -

— Што сте то урадили, мистер, ако Бога знате >

— Шта хоћете да кажете » |

— Погледајте малко како јаше рибар. Изгледа

као мајмун на међеду. То је један од оних мајмуна,

које су некада грјешни Савојци водили по свијету.

Насмијах се и сам, и ако ми није било до смијеха, јер је стр Јон имао право. Рибар је доиста изгледао смијешан на коњу.

Пођосмо за стопама Арнаута. (ле наб одведоше до Вукодере, куда су они прошли на два сата прије нас. Одатле нас одведоше преко Покрвеника у Дрмен атле у Козијак гдје преноћисмо.

Сјутра рано настависмо шут и стигосмо г рије Ђаватовог седла у Ђаватов хан. Путем смо наилазили

"на многа кола и коње, тако, да су стопе арнаутских

коња биле збркане. СОјахах код хана и уђох да се извијестим о Арнаутима. Моји ме пријатељи чекаху на коњима. Преда ме изађе једна жена. = Гдје је газда» — упитах. = Мој је муж отпутовао. Ја сам овдје мјесто њега. Шта ћеш о · — Нешто бих те питао. — Питај слободно само брзо, јер немам времена. Дадох јој сто пара. | =— Имаш ли сад времена. = упита је. · — Имам, колико те воља, ефендија! = Добро. Јеси ли видјела да су прошли овуда синоћ неки Арнаути = ОСиноћ прођоше њих дваестина. Вођаху собом неку умотану жену, која, чим ме спази.... прекиде, па се поче освртати у наоколо.

— и жена

— Настави, настави.

— Чим ме спази, викну: »Помагај! У помоћ!«

Тад јој један од Арнаута опали јак шамар!

Срећа п што је Наум био на пољу, па није чуо ништа. Е

— Знаш ли којим оу путем ударили Ета =— запитах жену:

— Пошли су право за Битољ.

_ Било ми је доста. Дадох јој још 1РАН грош и изиђох из механе.

= Јесте ли што савналиг — упшта ме лорд.

војком овуда и наставили су пут за Битољ. = Хајдемо и ми тамо! = Ободиште коње, па напријед.

И.

Послије неколико сати јахања зовнух рибара. — Ако се не варам, бићемо скоро у Битољу = упитах га.

=— Имамо јахати још пуна четири сата — одговори. __— Повнајеш ли ту варош > Познајем, ефендија. Је ли велика > Кану да има у њој до педесет хиљада душа, = Које су народности њени становници 2 "— Срби, Бугари, Турци и Цинцари, има нешто ПА Јевреја и Цигана.

— Како се слажу становници међу собом “ — Па да видиш прилично, и ако не воле једни

друге, а и не мијешају се много међу се. Сваки има своје школе и своје цркве, а странци своје конзуле.

= Има пи лијепих зграда у Битољу 2

= Видјећеш.. Има великих касарна, двије нове цркве, неколико памија, па и пашин конак је велик, а поред тога много пијепих кућа. Али 6 дина мш, ено Битоља, ефендија! |

Бијасмо изашли из узане долине, на крају једне простране равнице. Пред нашим очима укава. се брдо, под којим лежи Битољ. Са ПАЈЕ. диван је парлед на. варош. Ту је гробље.

Пређосмо најприје једно предграђе, пуно блата, за тим неко турско гробље и најпослије уђосмо у главну улицу. Она је доста права и широка, са прилично И им кућама. 5

— - Како вам се свиђа Битољ —- упитах Ен= глева.

Има врло лијеп положај — одговори.

— Нијесте, дакле, незадовољни овим путовањем 9

— Ох, ја сам увијек задовољан кад сам у вашем друштву. С вама човјек увијек ужива, и није му стало ни до времена ни до трошка.

— Но, што се тиче трошта, шмаћете прилике да потрошште, само ако хоћете.