Босанска вила

>

је из Србије, из Пелопа и право му "је "презиме Лаваревић. Шрефект ми рече, да је то "један од нај= финијих и најопаснијих коцкара и да та они "одавно вребају. Најпосле сазнадосмо и то, да. је ово онај. варалшца, који се мислим и 1886. год. издао у ] јаго=_ динском округу за Пашићева синовца, те га радикали из онога краја дочекали као најодличнијег госта, чашћавали, снабдели попутнином и испратили -са великом помпом, мап те не и _звонили 7 »веја тјашкаја«. | | | Мислим, да га јеказне пребацила у. Србију и полицији. Овај Лазаревић претио ми је после, како ће ми се кад тад осветити што сам га „обециог јер он није ни помишшвао на крађу, већ ја, бојећи се да ме. не ода за неке »превратничке моје и 5 Мартиновићеве | емерове«, учиних с њиме оваку несавесност. — 'Поручио ми је да. се нећу д

полиција _ после

носити главе, но Богу хвала, од. тога времена ево |

- већ шеснаест година, а његова се претња није још“ испунила, | |

Цинцарин је спасо својих 144 наполеондора Га радњу 0 од пацова, који је тако редовно глоцкао

његову тековину, а ја сам се. заједно са верним _

Штанциком _ весело »облизивао његови спабиоци валити ручак. —

Одосмо да видимо нашега Пре односно

да му дамо прилике да нас позове на. обећани

т Он весео, асприча ! ми како је новац исплатио,

вахвали нам се на ново пи онако стојећки. ва келне-

_ рајом нали три чашице шљивовице. _ | — Ела да. вас частим!. — јече и куцнусмо се. Пописмо још по једну, и — 10 је била сва част. Динцарину се " чинило, да ба ђувече и литар _ два вина било: сувише много. Оза епасених му 144. наполеондора! 1 ___Ово је једна од многих етивода У МОМ коју наведох, те да. би пластичније какве све индивидуе нису кружиле око пас и како. смо врло лако могли пострадати сви, да случајно | лопов није био толико поверљив према мени. Полиција би сазнала, с киме се дружио и наша »емигранична крчма“ била би "растурена, а ми за 94 сах прогнани из Турне. | | - Нешто посаб у крчми, а много више нестрпе= љиво очекивање шта ће бити у Србији, хоће ли се, услед притиска, што крупније догодити, све је то

- гаивоту,

"сметало онда: мени, да- се предам књижевности; чак 5

сам врло мало и читао. Пвувимајући новине, ја сам избегавао књиге, на којима, би се требало забавити подуже. Тев. по гдекоју | ако сам написао И. то. је: било све. а –

= Али ва умно. о залудничење и мешавина са свако-_ јаким 6 зтом“ дан из дан уносила је у мене "сталну посаду. Осећао сам како се парложим и како све.

| ВИЛА 1 |

издржане

предала кладовској дуго наза ђувечетом и

1 ицом добра. вина; којом ћемо. оура 1 као ·

представио ;

тива, коју у- будућности замштњасмо! —

| материјалнога. нојспеха.

бар да сам у близини.

ово нема никакве цели. Џа По. у |. Јаду или

калсвога РУАН ПРО н. тако што! О __И Попову, кога сам у шали звао: (тип из приповедака Љубена Каравелова) било је – тако исто. На оној припеци по цео дан би у једној до пета дугачкој кошуљи, остајао у своме стану, па тек кад вахлади, измили одонуд, иде улицом и увдише на махове, жељан свога домаће" « огњишта,

а у немавесности, кад. ће га видети! „Да би нашој емиграцији дали. израза и да не

"Хаџи Тенче

седимо овде скрштених руку, докле. бе у. Србији = Па

Бугарској растршиа. корупција, | ја му једнога дана дођох у стан и предложих, да се српска и бугарска : емиграција удружи, те да овде "покренемо један политички лист на српско- оугарскоме -јевику, се борио противу Стамбуловштине и Милановштине..

"Џопов је са великим одушевљењем П ристаоб на овај предлог, те пошто у главноме обележисмо све, шта нам треба радити, | да се такав дист освује, пређовмо на појединости самога Прорама. = Програм _је био кратак: Бугари | су, и Срби као Срби и Хрвати, један народ, који је равједивила историјска политичка прошлост, те је онај племенски словенски. сепаратистички дух омео правилан раввитак и напредовање једног истог народа: Срба, Бугара и Хрвата. Погрешке _ историјско проштости ваља да служе а као поука, да их не понављају више. Зашто никада, у прошлости, не могаху пветата ни · раввијати се ни Велика Србија ни Вел Зато, што на балканском полуострву није могућан био опстанак двема великим словенским државама са _ сепаратистичким тежњама. Да једна онстане пи на. предује, друга је морала пропасти. а

Машем листу биће дужност да се бори за спо-

_љашње политичко јединство. Србије ја Бугарске, било

у форми федерације или персоналне уније.

Како смо у далекој перспективи зами па и српско- бугарску државу, _ може се свести у овоме: Један владалац, једна политика, један бугарско- српски парламенат, једна влада, једна војска. а два министар ства просвете. Српски. и "бугарски јевик равноправни по. свима | и пао лама | [11 1

ске школе ли у томе

Како.

крају. српски или. бура рев слем ленал сладак сан, каква величацствена перспек=

А онај. ближи = практични — програм, који | смо сматрали као много пречи за садашњост, био је одана и непомирљива борба противу личнога ре"жима и чиновничке корупције у обе државе.

___(вакав лист могао се одржати самбо тако, ако се суде имала своја штампарија, којом би се у случају листа, покривали трошкова

"око даљега издавања. Ми смо у Турни нашли ми | ПРАИШИ Боја пмађаше | овим |

који би |

ка Бугарска! о