Босанска вила
1904. БОСАНСКА Вила. 190 |
Стр. 346. | »Сада туђа, а ако хоћеш и твоја, — сјети се слатати ба, зкеном и васпштали то Он често 6 тугом | пошљедњих ријечи ив Љиљиног писма. Кад би Мата. · товоралше Димитрију Димитријевићу: »Мати и кби, лија само то знала! — за тим гласно рече: ___то су — моралне пропалице; на њих се не треба — Остави ту сулуду жену, она ми је додијала. љутшти — њих треба важаљевати, мој пријатељу“. — ( томе треба овбиљно равмислити, — рече Вјероватно, Димитрије Димитријевић, обузет Наталија; — од сусрета у позоришту, нијеси као старчевом филозофијом, како је умио, тако је и
што си прије био. Ја видим да се мучиш. (С каквим се правом она теби приближује, кад сте ви сада 11 другом туђи. | »Ако хоћеш и твоја«, Димитријевића. — Зашто те љути со ји рским понашањем; - — продужи Наташа; — тебе увнемшрује жена, коју ти не љубити и која ти је одвратна 2 __Он је мило гледаше и мишљаше: љепотице! Никада нећеш дознати, шта се дешава |
вину У | Маил Ја
"»Јадна моја.
_ жалио своју ексцентрично-покварену жену, када. је
узевши му-десет хиљада новца отишла за три мјесеца _ преко границе, да тамо живи. |
__ На крају, Љиљи га је напустила, надајући. бе да. пође ва милионера; а он је остао увријеђен. | А сада
_ он је муж другој, он није изневјерио своју дужност,
своју Наталију са ПО и очима. 0 не! Уто је
- убијеђен. И И тако, мало по мало, све је ушло у свој колосијек.
МОМ. оршу; никада ти неће пасти на ум, да сам се ја
тобом оженио, само да бих ма колико "скренуо своје
мисли са оне. Али, "сада сам појмио да ме ништа не
може спасти. Само да ти, драго моје дијете, никад |
_ ништа не дознаш! Загрли је и обасу пољупима., (јутра дан | канцеларији. опет доби. писмо од Љиљи. ; |
_ »Дима, већ“ недјељу. дана. о како ти се надам. Од тебе је грубо и ружно што допушташ да.
те жена ишчекује. Дођи — - ЈБиљис.
_ Равумије се, да пије отитао и ником ништа
није. казао. Пролажаше дана ва ; даном, рит. се, хвала · Богу, није јављала. Димитрије. Димитријевић се постепено
умиривао, ма да му тамо, у безумном при] срца, би-
јаше жалосно и тешко.
Ради умирења 1 мужевљевог. женино. ве ; лице ва-_
румење и оживље; она се ни мало не узнемири, када су једном, шетајући по обали, срели Љиљи, која је весело добацита Димитрију Димитријевићу: »Одраво,
Дима!« Наталију чак ни то није узнемирило; што ЈЕ
при тим ријечима | рука мужевљева, на коју се она наслаљаше, задрхтала. Мисао о том, да се. ( срцу
= мужевљеву чува макар и кашља симлатије према.
првој жент, не допираше | никако ЈЕ главу 5 младе жене. »Све је овршено, све. је прошто, = мислила је: Вар. ме он ниј е узео; да отпочне нов. живот = Зар ми
он. не казује свег Жена гледаше на његово по.
_ наштање при сусрету. (67 Љиљом, као на испољавање
мржње шрема оној, која га је упесрећила. Рана још
није потпупо заравла, али вријеме, ласкање, "љубав, безгранична. љубав учиниће своје, — и све бе проби!
Међу тим, Димитрије | Димитријевић, сједећи често поред камина, с цигаром у руци, оравњиваште. у
"мислима двије жене. азум је "омо за Једну, | за:
другу. Прва је одрасла у породици, под. вадвором. па=
_ метне матере; друга, од дјетињетва. од оца размажена,
не повнаваше мајку, која је напусти још као дијете,
Старац, отац Љиљин, човјек од науке, није се умио
"Настао је мај, топли и мирисави, као никада.
Горинови почеше говоршти о селу, куда су мивлити
да иду. Обоје су вољели природу, сеоску тишину с њеним пољима и шевама. Концем маја Дими-
трије 1 надаше се да добије Двомја се 11
оду _ Једне вечери Димитрије. Дизгитријевиј Пале као обично у кабинету за писавим столом; с њим
"сјеђаше Наталија с књитом у руди, на великој волтеровској столици. У предсобљу зачу се ввонце и по=
|
пепрати
служитељ донесе телеграм. Телеграм бијаше од старог |
_ пријатеља, | неког гренадира = Остафјева: о» Одвећ је
потребно да те видим, пођи возом у три сахата Важна ствар. А 1. 5 " __ та ћу му = _ увнемирено "рече · Горин, није вагвда. Мр н 1 - _— Сачувај Боже! — препаде бе Наталија __
У сваком случају треба да идеш. __--
— Свакако ваља ићи, — одговори | Димитрије
Дер [ет
Други дан, Наталија Де товна, па раедун шетње а до Балтијске станице. Када се воз ласкаво главом п са мирним
М]
крену, влимну му
срцем врати се кући, А Димитрије Димитријевић,
у! штавши у најближи вагон прве ! класе, узе - новине пи поче читати.
Кондуктер те да му. Пре ца карту и оде
_ даље. пе –
сва у црешни "сједила је. Биљи и посматрате
Неко- сједе према њему Он погледа п претрит
та.
= Какав сретан случај! — с осмијехом рече. —
да Наш Дима“
Он се бијаше толико увбудио, да није могао
"одмах одговорити.
— Остафјеву
____ Пе женер
_ "Као што. видите, — хладно. Јо) одговори. |
у Петерков, — напошљетку реч == насмија се. = пар вам - 065