Босанска вила

Стр. 357

Бр. 19. и 20.

дубоким ехватањем видне и скровите реалности, ш мржњом према свему оном што заудара таштином, лају и обмапом. »Цијела општа историја, — вели Карлајл. — историја онога зпто су људи урадили на овом свијету, јесте историја великих људи, који су радили на земљи. Ји велики људи били су вође, онпш су израђивали људе, били су њихови заштитници, и у "широком семиелу те ријечи, творци свега онога, тлто

је општа маса људи тежила да учини или да по- |

стигше; све ствари, које видимо евршене на свијету, јесу у ствари крајњи резултат, практично остварење ш оваплоћење мисли, које су сијале у великим људима, посланим на свијет; душа цијеле свјетске историје, може се праведно тврдити, јесте историја тих великих људи«.

Према томе, он хероје тражи и налази међу оснивачима религија, међу пророцима, пјесницима, свештеницима, књижевницима, државницима, п у тијем херојима види шворце свега онога што је колективна гомшла под њиховим утицајем радила. Другијем ријечима, исламски се покрет за њега зове Мухамед, вјерска реформација Лутер, енглеска рево-

- луција Кромвел и т. да и док Хердер, Бекл, Мацини

и још иски, у великијем људима виде само тумаче народџе мисли, синтезу људскога напрезања, дотле он у њима види извор и почетак свакога напретка,

Такав начин схватања историје не може, наравно;

свакоме бита по ћуди; најмање присталицама модер-

пога детерминизма пи данашњих социјалних теорија. Алш, с друге стране — опажа један велики мислилац 3) — треба признати е људи нијесу ништа знаменито извршили без великих емоција. Први и главни покретач сваког великог покрета и преокрета, то је редовно један велики индивидуални осјећај. Од њега све потјече, па ма како се тумачио процес“ његова продирања у масу ш његових коначних резултата. У осталом, тврдећи да је сва историја народа у биографијама великијех људи, који се у извјесна доба јављају по одредби провиђења, Карлајл у исто вријеме признаје да су (богови и пророци били јунаци прошлијех времена, и да се онш неће више у томе облику јављати; модерни се хероји, и по његову признању, јављају у облику, који не пролази: у облику научника, пјесника, књижевника.

Религијозпо _ осјећање, схватање — реалности упорна постојаност дјелања и крјепоси Ћупања, то су неминовна обиљежја херојева. Ето зашто Карлајл толико узноси пророке, људе од акције: пјеснике, који су као Дапте и Бернс, из живе душе шјевали: јуначке борце ш неуморне раденике попут Џонсона и „Кап-Пола. Ето зашто он, као год п Толстој, слабо мари за модерну књижевпост п умјетност, која сувише узноси мекуштво и сладострашће. |

»Човјек је — вели Карлајл — створен да ради, а пе да се забавља. Заклопите вашег Бајрона, па се машите Гсте-а Идејал је у вама: идејал је садашњица, само ако будете савјесно радили. Радите и продукујте! Свака је врста радње, од најумније до најпростије, света, и у њој је мир духа људскога. Ћутати п радити, то су двије ауројске врлине човјечанства. Ми живимо, или боље, лебдимо међу два величанствена мука: озго мук звијезда, оздо мук гробова. И народи ћуте, док у њима не проговори геније, а то је њихов глас, пли боље њихов гласлик. Да дивап ли је мук старијех Римљана! И Средњи је

=) Талпе: 257. аг ја Румије Апрјатке, У. сћар. ТУ. Сатуге.

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Вијек торжествено ћутао, док најзад свој мук не прекиде оном величанственом људском пјесмом, што се зове Божанствена Комгдија. Ето какав је глас парода! А кад један такав глас одјекне свијетом, народ којега је он тумач, постаје народ посвећен: ма колико да је потиштен, подјармљен и растрган он ће се подићи! Италија је под аустријским игом опла увијек »једна« и велика, јер имађаше свог Данта; могла је да говори, па је најзад и проговорила. Русија је силан колос, начичкан топовима и бајонетима, ал' још не може да говори: за сад је она нијемо чудовиште ... Но скоро ће и она имати свој глас, глас. херојски «. 3)

- Навео сам овај уломак и тога ради, да читаоци увиде каквијем стилом располаже овај ванредни човјек, којега један француски писац назва највећим Енглевом · послије Шекспира. У књизи О Херојима наћи ће српски читалац мноштво сличнијех пасуса, који ће га подејећати час на сјајну и пластичну рјечитост Виктора Шга, а час му дозивати у памет Данта и Свето Писмо По нека Картајлова реф токспја може да читаоца збуни и потресе, као ненадни

„удар тријеска. Све је у тог човјека необично: мисли,

стил, крој реченица, па и сам рјечник, С тога је преводилац каткад у великој неприлици, како да његову мисад на свој језик преведе. Јер ту није

ДОВОЉНО темељито повнавање-енглеског језика, него -

се хоће и ванредна културна спрема; а поред сореме, и велика проницавост и љубав предмету.

„ Из свега тога изилази; е је српски преводилац овога дјела имао пред собом врло озбиљан и тежак посао; те ако је он опет зато успио да огромне тешкоће превођења, ако и не махом, а оно већином, | како се мени чини, срећно савлада, он је тим стекао лијеп наслов на нашу благодарност и наше признање.

Госп. је Кнежевић додао својему преводу и кратку биографију Карлајлову у којој има, додуше, прилично података о писцу и његовијем дјелима, али се посве мало говори о човјеку. Ту лакопичност, треба жалити, јер је Карлајл као човјек био врло иптересантна појава и у многом погледу достојан највеће пажње и дивљења. Г. преводилац напомиње у једној бпљешци, како је ову биографију израдио по подацима из енциклопедија француских и њемачких и по предговору њемачког преводиоца књиге О Жерошма, што нам у неколико може објаснити њену сухопарност, али не може да оправда њега, што је те посредне изворе употребио, кад му је на расположењу стала пишчева енглеска биографија од Фрауда (Ј. А. Егопцде: Салех Гаје Попдоп, ћопеппал5, 1852.) коју он исти у својој биографској цртици спомиње, и уз то ошпиран познији животопис Карлајлов од Никола (Ј. Хлећо!: 7Л/ола» Сатте, Копдоп, Мастт ап, 1892.)

Како му драго, и оваки, какви су, подаци о великом епглеском шисцу добро ће доћи српском читаоцу, који не буде пмао другог начина да о њему што више дозна. Марко Цар.

85 (ове је ретке Карлајл написао-у првој половини прошлога вијека Његово се пророчанство о Русији кашње потоуно обистинило Испореди ову страпицу са пошљедњом страницом 1 поглавља 0 јунаку жао тјеснику.

Владоје (. Југовић. Дршежи. 1. Нови Сад, штампарија српске књижаре Браће М. Поповића, 1904.

Етикети за љубав гостовали су до сад хрватски

приповедачи у Срба а и српски у Хрвата — да спо-