Босанска вила

(бтр. 90

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

бити него им дати повода, да се 0 — је 1 истина 2

= Тако је, = рекох ја.

=— Управо тако је! И онда ми полиција дадне једно писмено, санћим пасош, али на пасош ни налик није. У разлици овога писмена од пасоша налази се сва снага. У њему пише: »Административ из Џетрограда!« То ја увијек покажем кмету сеоском, који је

мени брину,

обично глуп као чизма и који ништа не зна. Па још.

кад спави многе печате на »административу« страх "га спопадне. Показујући му ово, ја му рекнем: »на основу овога »административа« мораш ми дати преноћиште.« Он то одмах учини. »Мораш ми вечеру датих Он и то учини. Друкчије му није, јер хартија тиште: »административ из Петрограда.« Враг би га знао шта му је то административ! Можда је послат _ради проучавања "сеоске индустрије, или да трага за лажним новцем, за тајним друштвима за справљање ракије или шпиритуса! Или можда је дошао за то, да се увјери, посјеђују ли православни хришћани и

у

_ Вр 2

сад уредно цркву! А: можда, и зато, да уходи разна мјеста! Ко би га знао, шта му је то »администралив из Петрограда 2)“ Можда сељаци мисле да сам пре-= рушен... Сељак је глуп. Шта зна он

— Да, он мало зна, — одговорим ја.

= А то је одлично тшто он мало зна, — рече

Промтов живо и с увјерењем. Балш он такав мора и

бити, а то само зато, што је он свакоме, неопходно потребан, онако кад што нам је ваздух потребан. Јер и шта је сељак > дн није ништа друго, него за сва= кога једна животна. намирница, т.ј. једна животиња, | да. је поједемо. Узмите н. пр. мене! Бих ли ја могао без сељака живјетиг Човјеку је за живот потребно сунце, ваздух, вода и сељак... |

= А земља 2 па

= Кад је ту сељак и земља ће се наћи! Њему само треба заповједити: »хајде, ради земљу! = и он од један пут постане земља. Он не смије бити непокоран. |

(Наставиће се).

Ју] ма гошће! Сан ме плаши, 98. Авај ноћи, кажи мени, Где је она Коња јаши! ·

за њом! У крај, рај пламени!

Ја отворим прозор тада. Гледам: коњиц чили лети, На њему је жена млада, А коњ јури без памети,

УЛ обе киша! Влага пада

2 __ Преко брда и долина.

Мрачни облак плаче, бруји Киша пада са висина.

Пе

А ја вамац лутам, гавим... » 0 мој покој, громе, где јег Ветар шуми, грање штушти, | 'Облак крупну кишу сеје. ·

"Ја њу љубим = она мене.. У заносу са мном пева.

А на пољу громи, пљушти, Киша пада, муња сева,

Гошћа. »Куда ли Бе да се сврати Јахачица ова красна>

Где л' бе сести, где л ће стати Кажи мени ноћи јасна!«

Но ноћ ћути, даље бродт, Доћи ће јој скоро смена.

Коњиц лакше, тише ходи, Уставља га лепа жена.

У колеби.

Гле! Колеба ту се диже.. У њој цуре.. нуто јада...

»(0ј путниче, бежи. амо!

_- Видиш како киша пада.«

Путања је. сва каљава, Свуда баре, поток лопи

2

"Трава плаче, цвеће рида,

Киша паде, све потопи!

"о еф“

»Кажи мени, злато моје, | Хоћеш госта Сан те мориг

Куда гониш снове своје 2« Насмејана жена збори.

Месечина нојцу злати,

Гори ко жар злата сува. Од емеха се тихо клати

Под прозором стражу чува.

У колеби цура једна __Седи, не ће да устане;

А на пољу из облака

Киша не ће да престане.

Ја јој приђох —- дигох руку Пољубих је, она ома..

У том чу се: из облака

Џолетеше до два грома.

Час несташно, чав безумно! "На срце се срце вину: Облак оде, киша преста И дан јасни с неба сину.