Босанска вила

Бр. 2. 1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904. Стр. 81 Ноћ у Вучковици. – оћ је бледа, У даљини Огањ гори... (ељ Месец. сја. Ноћи шум. У тај час Звезде гледа У тишини Свуд се хори Пут им зна! Блешти друм. Звучан глас: Плалшшт маглени Магличаста » 0] девојко, Скрива све Румен с њим. Где си тиг По веељени. (С брда тмаста Спи лепојко, Тихо мре Сија дим. Спавај, спи!« . Вучковица- Драгачево. Војислав П. Бошњаковић. ои у ум Манастир Рмањ. (Наставак), Ка 2

“| авни писци називају овај манастир различитим именима. Госп. Ил. Руварац називље га и »Рмањ«, М. Грбић »Хрмањ«, а други га пишу: »СОћегпцја, Блегти, Зериња, Егет, Негтапуа, Ајерман, Хрмањ, Ермањс«. У народу назива се то свето мјесто понајвише 5 »Ермањ«, Као што га и гг. П. Узелац, И. Билбија, и Ј. Новаковић једнодушно и дошљедно тако шшшу. Но кад се узме у обзир, да се у оним глаголеким листинама наводи »Рлманшки« – >»Б8 Рмни«, а у срп. црквеним споменицима »Хруманћ —= Хрина — Хрмно — Химљ«1 — онда је јасно, да би по законима језика био најправилнији израз »Хрмањ«, или краће »Рмањ«, док је садашњи народни назив »Ермањ« постао јамачно онако, као што су се развили изрази: »Херват — Ерват — Хрват — Рват«, или »Херпа ерпа — хрпа — рпа«. У овоме опису ја се свуда служим именом Рмањ, које стављам у мушки род (Рмањ, Рмња, Рмњу), са врло кратким и оштрим нагласком над 2, а са облим, односно дугим нагласком над а. Тако се пи у данашњем народном изговору ријеч Ермањ наглашава“, а сви други називи јесу погрјешно читање и писање дотичних, већином страних писаца. Основа је томе имену јамачно »хфик< или »урамњ«, а вшше онај први, пошто је туј у близини велика планина Грмеч, чијем је имену такође основа »урике — »трм«. Па и имену села п ријеке Зрмање биће такође исти коријен. Можда се нека планина тамо прије звала »Рман«, па отуда можда изађе: „Иврмања« (Врмања) или »Зармања« (Зрмања). ___У погледу постанка манастирског имена говори учени Ил. Руварац овако: »Наш манастир Рмањ добио је дакле то име од Рмња, главног града племена лапачког«, а то мишљење усваја и пок. Грбић. Но П. Узелац, а за њим И. Билбија пишу о томе овако:

ДУАУСУСУ

ша УСС

1) Годишњица, стр. 259. и 260. 2) Билбија и Новаковић.

„Име Ермањ долази од грофа "Хермана Цељског, којег је лоза све до год. 1445. имала своја имања с једне и друге стране ријеке Уне. Истоме манастиру поклонио је гроф Херман неке земље, па како је жртвовао знатну своту новаца, да се манастир што боље уреди, назову калуђери исти манастир из благодарности по његовом имену Ермањ«.

У овој ствари свакако ће бити основано тврђење Ил. Руварца, пошто се обично сви наши манастири називају по имену онога мјеста, или горе, или воде, гдје су подигнути, а једино се још могу назвати именом онога светитеља, коме су посвећени. А тешко је вјеровати оно, што о томе други писци говоре, јер би чудно било, да се манастиру даје име касније, него је постао, а тој претпоставци, коју писци ничим утврдили нијесу, одлучно је противан Дим. Руварац, а особито пок. Грбић, који доказује, да грофови Цељски нијесу имали око Уне својих земаља, нити је тада око Уне п Унца било православног народа.“

Али п оно тврђење других писаца, ако ни не одлучује ништа у погледу манастирског имања, ипак није баш у свему без икакова темеља. Грофови Цељски имали су понекад земаља око Уне, што су их добили владарским даровањем, или нашљеђем, па су то могли имати и око Рмња. Гроф Херман ]. (Р 1885.) бијаше зет бана Стј. Котромановића, који се борио много са кнезовима Нелипићима, па је по жени Катарини »правој нашљедници Босне«,= могао: имати градова и земаља у Босни, дакле и на. горњој. Уни. — Улрих ![. Цељски (његов брат) много је и славно ратовао са краљем. Сигисмундом по Босни,5 па је могао добити за награду који град у Босни п Хрватској. — Фридрих Цељски наслиједи пред год.

8) Карл. владичанство, |, стр 172,

4) Клаић, Ромпјезћ стр. 110.—113. и 126.—136. — Талоци, Гласник, 1893. стр. 80.

5) Талоци, Гласник 1893: стр. 19