Босанска вила

Отр. 880

Од страха није. могао даље 1 мислити и поче јој љубити ЈИ : – ЕН Наташа пређе му руком по носи.

— Доста, Мито! — не узнемпруј бе, боље ми је.

_ Али он примјећиваше да она страда: на лицу појавшше јој се грчеви од бола, ш руке, које он држаше у својим, бијаху суве и у ватри. —

Ћутећи, посматраше симпатично, поблијеђело лице, и мисао, да је може изгубити, попуни му срце _ неџсказаном њежношћу према Наташи - Најзад дође љекар да прегледа и испита Ната= лију. Одлазећи од болеснице, рече Димитрију Дими= прија бо у

= Ја овдје морам остати цијеле. ноћи.

Преко ноћ послаше ва савјетника,

академије. У јутру, блиједа и ислабила, лежаше

Наташа при спуштеним завјесама у ишаниа, и. Испред Е

_ њених права бијаше посута слама. –- = Звајте, _болесница између живота и омрти, и чувајте је.

_Шта, њу да не чува! Та он би живот свој дао,

вамо да се то није десило!

Димитрије. Димитријевић, не. обазирући се на

милосрдну бестру, не изађе цијелог дана из собе Нељаншив се 6 _______ Из свога угла, гдје бијаше био, опави, како она.

_ на тренутак отвара очи и затим поново пада НЕ

какав занос.

Овјећање неспокојства, које га мучаше, мије-_ _ тшало се б моралном жалошћу, 0 објети од! почетка -_ женине болести.

Грижа - савјести, догађаји полшљедњ:

· бојазан да је Наталија све И [о довнала, –

не даваху му мира. — · — Сигурно је све дознала,

— доконча; =-а ево.

п пошљедица: смрт дјетиња, а може бити и на

У очајању ухвати се рукама за главу, а.

све узвишенији, Сјети се, 6 каквим се тактом,

дични живот. А он, чиме јој је то претио

_Ако- је знала, како је ону лудо волио, није _

могла, а да не осјети хладно држање, којим је предусретао у замјену за њену праву, А још је ту та пробуђена страст!

ћу

Погледа на слабо женино лице — и изненада. му је

осјети да не би могао без ње живјети, | да мила п да је њихов живот те године већим дијелом сједињен; сјети се, како ЈЕ“ био срећан, "Једино 15500] (благодарећи... -

Лице Љиљино погледа а али, ејем. нове туге |

и очајања; ништа друго не изавва код њега. _-

190 БОСАНСКА ВИЛА 1904.

професора -

упућиваше га љекар: — да је“

Наташтнин постајале у његовим. очима. све _ чистији, 5

6 каквом мило-

штом понашала према њему од. првог сусрета; како је паметно отпочела. од дана бвалов. њихов поро-

несебичну љубав. 5

Бр. 2. пса

Чим се Наталија] "поче опорављали, муж је одведе у село, узевши одсуство за неколико мјесеци,

Каквом | топлотом п здрављем задахнуше их | _ сеоска поља ш шуме! Не сваког дана, већ сваког чава. опорављаху се супрузи: она од физичног Поља. а он од моралног узбуђења.

Кров три недјеље, Наташа, опорављајући. . "наслањала се на мужевљеву руку и подуже се шетала кроз шуму, а кад би се вратили — намјестили би се на балкону и ћаскали до дубоке ноћи. 5“

(и се вшше не заносаше мислима, не одтоварашше на сва њена питања кратко »да« или

»не«, но прекидајући је, сам је много говорио.

Димитрије Димитријевић, одрастао је у тој кући, ш сад као да се подмлађиваше под уташајем. успомена из дјетињства.

__Бијаше топло, лијепо јулско вече; муж и жена сјеђаху на степеницама од балкона. Пред њима се простираше стари велики врт, који се постепено губио у првом сумраку. Наоколо бијалше највећа тишина,

— Ала је овдје "лијепо, — рече Наташа; чини ми се, да би овдје цио вијек провела,

— Ко нам смета, — изненада прихвати весело Димитрије Димитријевић; — остаћемо, испрва ради

пробе годину. дана. |

— А да ти се неће | т – упита га она, ·

- — Мислим да неће. Али само | _ ако. будемо _ остали, г мораћемо св занимати економијом.

= = " Причекај, 10, о томе треба озбошљно 8 5 5 - а

= А што да. разми зар ми нијесмо слободни |

би је загрли п привуче себи. 5.

— "Овдј еоби лијепо живјели, — послије. кратког · равмишљања проговори млада жена. Видиш, ми овдје живимо само три мјесеца, ТЕ ПР нијесмо постали сасвим други : људиа =

- Он јој "само отисву. руку; оојећајуби а да је она у праву.

— А све — бливива "природе ~. двије по је најучи разумијевати вебе и свог ближњег. Јер, видиш, од кад смо дошли, нијеси казао да ме волиш, али ја сада п без твога казивања знам да ме волиш.

— Ја... поче он; али му она затвори руком уста.

_-= Ако Бога знаш, не почињи_ поново; _анај_ менш а п 6 говорити, ја и без тога свео објенам - | о »Вначи, — ја св он: — у – знала; све осјебала. . | НЕ

= Да. у селу је лијепо, — продужи Наташа, мијењајуби штаљиви тон овбиљним; —- и кад бу демо. имали дјеце, — при тим ријечима она уздахну

љамо, = продукт он = као тице о

Петрограду све је-

_ мораћемо их првих година, до времена школовања,

"васпитавалти у селу, како би (615 навикли, == - зар вије танко, Митоо |