Босанска вила

__Стр. 12

1904. БОСАНСКА ВИЛА. 1908. - Бр. 4.

грофова Цељских у оним странама. Но могло си бити

да је у Рмњу прије био глагољашки манастир, па

касније пропао и на његовим раввалинама за краља Драгутина, пли Катарине Цељске, подигнут православни манастир. А свакако је морао постојати прије турског госпоства у оним крајевима, пошто она крвава и тешка времена никако не бијаху у прилог подизању оне пева велике, врло солидне и јаке грађевине.

Ипак је поуздано то: да је манастир Рмањ као. православни постојао свакако при крају 15. и почетком 16. вијека. По понајвише доказује онај путир. од год. 1515., а исто тако, ако се смије поћи тијем путем, и она икона. од год. 1498. изрезана на сребру трудом војводе Шетра, Петрашина и Вукодрага/).

" ту) Годишњица, стр. 260.

_ (Наставиће се.)

СРПСКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ,

Женидба Поповић Стевана.

Иг снаш ли, мајко, није давно било, Ке ад ја чувах овце пребијеле,

Па ја сиђох до „Кабљака града

Иепод града тече вода хладна,

А ја јахах дебела дорина,

Што но ми га бабо поклонио. Кад ја дођох на воду студену,

Туде нађох тридест дјевојака, (Све сестара жабљачкијех ага. Све бијеле џребијело платно, Међу њима Влатија дјевојка,

Мила шћерка. жабљачког везира,

Ја наћђерах коња крај водице, Па се мало коњиц ражљутио, Погазих им то бијело платно. Куну мене Туркиње дјевојке, Понајвише Златија дјевојка:

Три пут ми се хиљадиле овце,

Мени љуба на криоцу била!

Па ме, мајко. цура преварила,

Превари ме Златка везирова, Испод мене коња уватила,

Те ми стаде цура бесједити: » 0, Ненаде, дражи од очију, Води мене Брду каменоме, Џа ме увми за вијерну А ја сам се, мајко, препануо, Јер гледаше тридесет Турака,

(све гледају што Туркиња, рад

ај

Ја се јесам мајко препануо,

Да ме не би Турци преварили,

Преварили, па ме погубили. Онда сам се цури зарекао, Да, је јунак преварити нећу. (тад има три године дана,

Ја не смијем туда пролазити,

љубу!«

Повнаће ме Туркиња дјевојка, Па ће мене невјером назвати,

И.

(Свртетак).

Ја ће, мајко, ва мном пристанути. Опавиће Турци од лКабљака,

И они ће на нас полећети, Дајиша ће издати сестрића,

Џа бе мене Турци погубити,

Ја се тамо нећу ни макнути.« Вели њему остарјела мајка:

» А. мој сине, дијете Ненаде, Ако нећеш са мном путовати, Арам теби моје дојке билеј« Ту је Ненад бесједио мајци:

» Мила мајко, немој мене клети, Ја ћу ићи, па да доћи нећу.« Опреми се на бијелој култ,

А слуге им коње оседлаше,

Па на добре коње посједаше, И одоте пољу гатачкоме. Сусрете Поповић Стеванв. Руке ппире, у лице се љубе, Ненад СОтеву у бијелу руку.

Џа одоше на бијелу кулу,

Вино пише, докле освануше. Кад у јутру јутро освануло, Чај викну, далбурана рикну, И одопе свати по дјевојку. Најпрви је Поповић Стеване,

А за њиме дијете Ненаде.

д су били код Кабљака града, Они мисле да пура не види, Ал то дура давно сагледала, Па подвикну цура са чардака: »Ђе се' невјеро, камо вјера твоја

Што ме не шће узет за љубовцу > Кад се вратиш мене да приватиш! Ненад ништа не шће бесједити.

Она мисли да нико не чује, Ал то везир и слуша и гледа, Ша од јада књигу начинио,

И шаље је варош Подгорици, А на руке Милутину кнезу: » Чујеш мене Милутине кнеже,

Добро гледај шта ћеш учинити!

Погуби ми нова пријатеља,

Пријатеља, дијете Ненада,

Па ми спреми на пешкеша, главу!

Аво ли ми то учинит нећеш,

Ето мене варош Подгорици,

Да ти харам варош. Џодгорицу,.

И тебе ћу жива ухватити, |

Свезаћу ти на плећима руке,

И са тобом твоју вјерну љубу. Ухватићу дијете Николу,

На ватри га живој испједати,

Нагонити тебе и књегињу,

· Да једете свога мила сина!«

Таку књигу везир накитио, Па је одмах књигу опремио. Мисли везир нико не чујаше,. А то Злата и слуша и гледа, Па је ситну књигу накитила. А на руке Анђуши дјевојци: » (0, Анђушо, моја. другарице, Ето тамо дијете Ненада,

Твог лјевера, мога заручника, Добро чувај дијете Ненада,

Да га не би кнеже погубио!«

(Све јој каже што је и како је. Ца јој онда цура бесједила:

_ »Чујеш, Анђо, моја другарице,

Ако мени погине Ненаде, Нећбеш ни ти до Попова сићи, Убићу те са бијеле куле, | А мљетачком танком граналијом!: Таку књигу спреми по Цигану. Циган оде, књигу односио,

Како стиже свате и пролази.