Босанска вила

1904. БОСАНСКА ВИЛА. 1904.

Бр. 4.

штено вратити 2« Спромах се замисли, па му рече: »Имам Бога, скорашњи свијетли празник и своје свето крсно име св. оца Николаја. Другога никог не познајем у овоме мјесту, јер сам из далека«. Трговац му одговори: »Добро, начинићемо сенет, даћу ти паре, ама да ми вратиш за пет година«.

Спромашак једва дочека. Пошто сенет би готов, трговац му изброји педесет дуката. Сиромах узе паре, однесе паши и тако ослободи сина, па оде весео кући и прослави Божић.

Еле, дан по дан, а година по година, наврши се пет година како је спромах узајмио паре, а никако не може саставити да их врати. Кад се приближи оно вријеме, спреми се на пут, барем, ако ништа друго, да се јави трговцу и да му каже како није

могао толико саставити, већ да моли, да га још мало. испаде пред.

причека. Идући тако кроз једну шуму, њега човјек бијеле браде, пошташа се на златан штал, " Пришавши спромашку, назове му Бога и упита за здравље. Пошто се испиташе, стане сиромашак причати куда је пошао. Све му каже како је било. На то ће рећи старац: »Кад је тако, ево ти овај штап, па га подај у залог, док му донесеш паре, па кад му вратиш дуг, а ти узми штап и донеси на ово исто мјесто, па ћеш-ми га вратити« ако се растану. Старац оде другим путем, а сиромашак у варош. Кад дође трговцу, мјесто пара, понуди му шташ

у залог, док му не врати дуг. Трговац се зачуди, јер

није шала, шташ је вриједио и, пет пута толико но-

ваца. Тако се сиромах весео врати дома и прослави. Божић,

Опет прође пет годила, а сиромах никако да састави паре, па да се одужи. »Вала, сад му нећу ни ићи, дао сам му штап у залог, а рекао ми је кад могнем, да му донесем,« помисли сиромашак, па оде сјећи бадњаке. У шуми нађе труо раст, који бијаше ишћерао три младице. Бегеншше те младице за бадњака и започе сјећи. Није два-три пута ударио ејекиром, а храст се извали, док се под њим нешто засија. Сиромашак протрља очи и погледа боље, кад мјешина, пуна дуката. То је без сумње хајдучко благо, Бог зна од када, па га мени Бог натајнио. Брзо извуче мјешину, натовари на коња, па се упути весео · кући са бадњацима. Одмах послије Божића врати трговцу паре, узме штап и дође на ону раскреницу у шуми, гдје се растао са оним старцем. Ту га опет затече, преда му штап и лијепо захвали, па му све исприча како је било. А старац му рече: »Добра си Јамца дао трговцу кад си паре узајмљивао, јер ја сам тај јамац, св. Никола, твоје крсно име. Молио си се од свега срца Богу и он ти је помогао!« То рече, па га нестаде, а човјек се врати кући славећи Бога и постаде богат и чувен, баш ко и они трговац, јер је много угледао сиротињу. Бог му је давао,

па је увијек напредовао.

"Од Ане Бугариновића' у Сарајеву · забиљежио: ИН. Т. К.

ОДЈЕНЕ И ЦРИХАЗИ. Џећки патријарх Јован и покрет Хришћана на Балканском Полуострву 1592 —1614., Историјска, студија од Јована Н. Томића, награђена са 1000 дин. из књижевног фонда архимандрита Нићифора Дучића.

У Земуну 1908. 8% стр 147. Цена 2 дин.

(Свршетак.)

Свештенство, у првом реду православно па онда римокатоличко, већ по своме позиву и положају било је позвано Да предњачи у зачетку мисли ослобођења, и њеном остварењу. Џећка патријаршија била је за то најпозванија, а згода за то показала се послије битке код Лепанта 1571. год. када је турска флота

· од савезне хришћанске војске до ноге потучена била, те је ушљед тога Турска почела опадати. Охваћајући европски владари каква им силна опасност пријети од Турака, који су као бујица напријед јурили, почели су живље радити на давно: зачетој мисли 0 прогонству Османлија из Европе, јер су мислили да је сад баш згодна прилика за то. Балкански _ народи нијесу ваљда никад године пропустили, да нијесу сад у овој а сад у оној покрајини покушали 'отрести се

османлијског госпоства. Ово је било познато и папи Клементу УШ. за то.и наређује Комуловићу да ступи у договор с њима. (Сравни Томићеву студију стр. 18. и 19.) а Фаб. Ђенга реферише папи како се Срби дижу на Турке и како су вазда готови и расположени за устанак. ! Лијепо је да се зна шта је све радио папа

Клемент УШ. да се ослободе Хришћани испод осман=

лијске власти, али приписивати томе толики значај важност не заслужује, јер су и прве папе на томе радиле, а папа Клемент УП. у првој половини ХУГ. вијека слао је помоћ за одбрану Клиса по скрадинском владици Томи Нигеру. Поред најбољих доказа прпљених из извора папских повјереника, ппак не можемо вјеровати да су намјере биле искрене, а најбољи доказ за ово лежи баш у томе, што су сви покушаји Клемента УШ. остали безуспјешни.

Из студије г. Томића видимо да се највише истиче за покрет Војвода Грдан. Он се истиче више него ли и сам патријарх Јован. Грдан је дигао шест санџака и устанак је био захватио готово сву горњу Херцеговину, а за тај устанак г. Томић вели: »Али