Босанска вила

__ Стр. 84

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

· Порази издајицу; Демонску споми власт!

Сирото моја, тужна!

бласанај Па _

(тоа гулља таутињава Бранжовић и Демон ослуштују)

Бранковић:

Чусте лиг – __ Демот:

Ха, то је он! НИЦА

Геније Српства то је. „Курите децо моја,

- Коварство, злобо, напред! Подлости и ти [У ЊОМ!

За мном у свету борбу, на мрачном штиту мом

Нека се б мело снажи освете наше гром.

"Бранковић:

И ја бу с вама, Е Демон: Не! Србију оковану, предајем Вуче, теби Да над њом бдијеш ти. ___Брамковић : Не бој се! Или мислиш ив праха и пепела Мртви се дићи могу да ломе оков њен» Демот: А ти хајд с нама Вуче! (Оду, чиуле п сиктаање ма. све "оарона) Торђ 12 (гроза сат)

Устајте мртви!..... 5а мном! Слободу ... Србију... Ох! | Србија: -

Он, он то слави амо, Геније душе моје! Ох, Боже дај ми моћ: ____ Десницу пружи штедру, укрсти муње своје

ЏШред њиме нек се распе, ужасна ова ноћ. (гледа)

Он стуна.... ено!.. Боже! зар баш у томе часу Кад очи о лика свет ПО ми | торку . < (тоће да 5 МЕН (тада у мевнат) "Појава У. Пеније Ступства и Равијојла са Пуела а у руци (долазе). Гентје: |

Равијојла : (0х, оче, избави је! Тетије (сетно)

У праху леже сви!

Ко грмље из корена олујом ишчупано Витештво српеко паде, бранећи свети праг, И вера погажена и царство закопано! Ха, како над славнима злуради сикће враг.! Равијојла; Србију спаси оче, просветли ком Ренлје:

пре!

"Векови очајања прећи ће преко ње!

Дан иза дан оковано вапиће њено срце У јаду и ужасу пиштаће њезин глас; | И сува што прелива витешке ове мрце Родиће осветника.

Сад

Пред

Равијојла (вега10] И јавиће се спас»

Теније: Кад демон и издајство. преврше своју моћ – Равијојла : И онда» Теније: Јавиће се он. | | Равијојла: Косовски витез 2 | Генлје :

Силан као гром; Ко бура страшна, која у облак диже. море,

-Опасан муњом пламном, грозан у гњеву свом, "Слободе женик, он ће потрести српске горе

И мајка окована пренуће иза сна! Равијојла :

Ох, да га видим само!

Темије. _

(0, он Ке доћи! =

11 (теиво)

Е па ТТ уније:

" Када та сува роди; косовска, вуза, чуј!

Равијојла (га с) Косовска суза» | гније (тристу уза 0 Да, | Е ас У праху косовском он тешким банком. спије. И снева 0 слободи, невести поносној, Душа му огњем пламти, косовске јаде пије; Ал онда кад испије до капи пехар свој, . Ко бура изненадна кад у виб дигне море Букнуће с' дивљим треском, грмнуће његов глас! дахом осветника камене пашће горе, Окови здробишће се, и тад ће народ вас _ Витешки закликтати: на ноге ко је роб! Слободе женик ступа! Слобода лли гроб!

Равијојла : Ох, дођи, скоро дођи! Теније

Строто окована, горки су твоји дани, А: алију Па коју искапиш ти

Цемоне обесни, |

Твоје је доба ово, сад твоја обест ври, Наливај чашу кобну, не штеди грозну кап; Јер што се више суза у ропеској патњи лива, Спасеном мученику слобода слађа бива.

Србија (троза сам дубоко уздагне) Авај! Е | С Ужасе снива. = - Гетије: = Утешићу је. сад (оде међу изгинуле о Устајте мртви!

(Настава до се).