Босанска вила

Стр. 86

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904. 1

Бр. 5.

— Шта кажеш 2 |

Разговор ми се овај не свиђаше много. Срећом нас прекиде каваз, који уђе у собу.

— Превасходство! Ага Абдер бен Сепим жели говорити с тобом =— рече он гувернеру.

— Нека уђе, — па окренувши се мени настави: — Представићу ти сада једног свог доброг пријатеља, паметна човјека, који је видио много свијета. Био је заповједник Арнаута. — Сада ужива своју заслужену пензију.

Ага уђе у салу. Бјеше врло узнемирен.

= Добро дошао, Абдаре. Која те срећа довела мени у ово доба» — упита га кајмакам. -

— Каква срећа БНесрећа, пријатељу, и то голема несрећа,

— Шта ти се догодило »

— Украли ми најомиљенију булу.

Кајмакам скочи на ноге.

= Шта рече» запита узбуђен и пренеражен. Да, отели су ми најмлађу жену. А знаш ли ко ти је отео 2

— Сумњам на неког трговца, по имену Афиза, који је прије.неколико сати био код мене. Али шта видим Ено га! Несретниче један! Зликовче! — Цикну ата ко гуја и. полеће на мене.

Надах се томе белају. Устадох и устукнух. да- |

елијепљен од љутње ага потрча за мном. Стиже ме и мал ме не шчепа за гушу, али га снажно одгурнух од себе. =

— Кајмакаме, рекох озбиљно гувернеру, који ме гледаше збуњено, — ја сам Емир хаџи бен Ма-

_. хома, и путујем под падишином сјенком. Како је то

реци ми, зове ме на вечеру својој кући, па ме и не тттитиш од овога лудака, 2

Гувернер не знађаше шта бе рећи. Не могаше појмити шта, се све пред њим збива. Извини, емире, нијесам внао.... == промрмља. Гадан човјек! — рече ми Енглез. Врло гадан! _ То је та битанга. Ата 2 Ха! Сад разумијем. Чувајте га се. Пусти ме, да идем одавде — рекох кајма-

каму. — Причекај часком, — замоли он, — ага до-

лави себи. | Волио бих знати узрок, зашто те напао

— Вар хоћеш да ме поново напада 2

— Неће те напасти за цијело. Ја гарантујем. = Онда ћу остати. Али те увјеравам, да Бу га убити само ако пође мени, С емиром као што сам

ја, нема шале. Извадих из џепа револвер и запех га. -

Ага бјеше дошао себи. Угледавши ме, хтједе опет полећети на ме, али ја подигох револвер.

— Ата. Само ако се макнеш, убићу те, — рекох му озбиљно. -

— Шејтан! — викну он. — Шта ти је учинио овај човјеке — упита га кајмекам.

__— То је Афиз, торбар, који ми је отео булу цикну ага љутито. = Вараш се. Ово је емир хаџи Бен Махома, који је овога часа стигао“ с емиром сиром Абу Дефле, рече му гувернер. | — Не вараш се2

— Они обојица имају ферман.

Али онај ефендија личи сасвим на. Афиза. Тај је Афиз био код тебег.

=— Прије заласка сунца. Ето видиш. Баш у то доба овај емир био је код мене. Џа ти велиш да је Афиз, торбар трговац. Је ли имао код себе еспапа 2

— Торбу с адиђарима.

-— ()вај ефендија не носи ништа собом. Сједи код српског конзула.

Кад

— Кад се већ било смркло.

су ти отели булу 2

= Овај емир био је код мене цијело вече. Не може бити да ти је отео он булу. То је неко други.

= Оно он личи сасвим на Афиза!

_ — Зар нијеси никада видио два човјека. да личе

_ један на другог

=— Џа како онда објашњаваш отмицу 2 — Сасвим лако. Прави Афив, побјегао је се твојом булом.

= Биће да је тако.

— Та ја сам мудар човјек. Ама, ако хоћеш, хајдемо твојој кући, да видимо по траговима не би ли пронашли булу.

— Ефендија, хоћеш и ти с намаг — упита ме ага.

— Како ћу с вама, кад ме овај човјек напао — рекох.

Ата приђе мени.

= Опрости вмире, — рече ми полугласно.

— Хајдемо!

(Свршиће се).