Босанска вила
Стр. 90
1904. БОСАНСКА ВИЛА 190%
Али се овај обичај временом променио. Од Солона, ова је промена и законом била прописана. Умрломе стављали су у уста новац за превозника, Харона. Мртваце су и даље купали, но и облачили, _ венцима китили и остављали у "предњем делу дома, окренута ногама вратима. Око умрлог плакале ву
само сроднице. У предсобљу био је суд у суседству СД
захваћене воде, да се очисте они што су били око мртваца. Трећег дана пре изласка сунца полазио је погребни спровод. Најпре збор певача и свирача, за њима мушки рођаци у дрним ожалосним хаљинама, са оштшттаним главама; па мртвац на. носилци, коју
су носили домаћи робови или млади грађани. Доцније били су нарочито за то одређени људи (гробари). За умрлим ишла је женска родбина и остали свет. –
Погребно место било је у сред“ града, поред градских зидова, или путова. Пошто је мртвац спаљен, пепео његов остављан је у вемљану урну или дрвен ковчег и сахрањиван, а на гробу подизани су споменици са записима. У гроб су остављали још разне ствари од употребе у животу. Нико туђи није могао бити сахрањен у једном гробу. |
Са гробља враћали су се дома на даћу, као. л Инђијанци.
(Шаставиће св).
пе ве <=
СРПСКЕ
ЈАРОДНЕ УОТВОВИ ЈЕ
Ђилитовић Јово.
оже мили, чуда големога, б/ ТИта ли цвили код обаљске црквег
На врх Вртла, преко Трескавице, " Па он оде Игману сарајском,
Турском цару пошље Оточевића_ Пошто пашу у исир дадоше,
Или двили народ, сиротиња, Ил кнезови, турски подложници, Мт су Турци поробили цркву 2 Нит" је робље, нити сиротиња, Ни кнезови, турски подложни Веће цвиле двије миле сеје, Обје сеје Ђилитовић Јова; Једно Стана, друго Јефимија, Скоро им је мајка преминула,
Оде тражит Јован Калајпију, И његову јуначку дружину. Зашто Јово оде у хајдуке 2 За освету свога отачаства. Када чуо и кад је дорасто,
" Шта, је јада од Косова било, "Орпеке крви колко се пролило,“
(Све бранећи отачаство пусто, Од зулума и од зулумћара,
Сву пашину силу укидоше, Кавазбаши ништа не могоше, Већ удари на српске кнезове,
А у наточ цару честитоме. =
Он објеси седамнес кнезова,“ Баш на Облу, код бијеле цркве, 'А најпрвог старога Њилита, Истог ђеда Ђилитовић Јова. | Оде Јово гори у хајдуке,
Код обаљске цркве укопана, А јутрос се братац одметнуо, И отишго право у хајдуке.
То је главом Ђилитовић Јово. Пређе Јово босанску границу,
Није мого срцу одољети
Да не оде у чету хајдучку.
Све би јаде Јово прегорио,
Ал не може јада највећега,
" Кад с отури силни кавазбаша
| 1 освети старога Ђилита И. другијех седамнес кнезова.
Сарајево. _ Од Ане Пан "вабишљ. 8. ТЕ.
НЕ кћи,
= Српска "роде прича. — -
ио један богат, стар човјек, па пошао на, " бабу. Пред полазак рече жени: »Ако се _за дуго не вратим, онда знај, да сам умр'о, па се можеш удати«. Али кад се вратио с пута, а она већ умрла прије њега.
пуче, па којој дјевојци могне натакнути прстен и обути папуче, ону нека узме за жену. Он нађе некакву Циганку и дадне јој прстен
пуче, да по њеној поруци тражи за њега дјевојку:
Ниганка је ходала по свијету пи тражила, али нигдје
"не могаше наћи дјевојку, која би могла натакнути
на прет прстен и обути папуче. Најпослије „се досјети
При самрти оставила му свој прстен и па-
па-
и оде хаџијиној кћери, па јој натакне прстен и обу папуче. Али кад хтједе скинути прстен и папуче, а оно. никако не може. Сад оде хаџији, па му све исприча, а он науми узети своју кбер за жену. Кад је дошао кћери п у титао је, хоће ли поћи за њега; а она ни да чује. -
Како ћеш ти« вели му »узети мене кад си ми отаце« Али он св не да одвратити, него је непрес-
се бранити, обећа му, да ће поћи за њега, али док јој начини лијепе дворе и у њима један дирек, а у дирек да спреми хране за годину дана. Он јој то све набави. Кад би "у вече, а она се
»
могући
тано наваљивао, да му буде жена. Најпослије она, не.