Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Б.-Х. ПСТОЧНИК

Стр. 87

Оне су нам мила успомена и потејећање на славну прошлост нашу, јер нам уз њих српски пјевач пјева: „што је негда било". Хокемо ли градова, споменика, натииса, старих иисама тих очевидних доказа наше славне прошлости — њнх има по нашим српским земљама много и много, ма да пх је доста незналачка и неприј атељска рука уништнла. Свуда куда се год макнеш, у иоље или у планину, наиђеш: на градић, на спомеиик, на камен, на потпис, на гроб и т. д. који ти прича: овдје јунак, овдје војвода, овдје цар или краљ српски и т. д. .V коју год архиву или библиотеку нружиш руку, увјек извучеш какву стару листину, старо ппсмо, као „Повељу", „Хрисовуљ", „Уговор", од Душана, од Милутина, од Лазара и т. д. и т. д. II кад би још све овдје ређали, и само овако напомнњали, а да неречем описивалп н подробније наводилп; то би много времена требало, и далеко би отишли. Али и пз свега тога, што побројисмо н споменусмо можс се видити, и баш се види да смо у свему и у свачему велаки и славни били. Па опда како да се својом прошлом славом н величпном недичимо, како да се не поносимо? Тојенаша прошлост, то је Историја наша, која је зарезана у срцу нашем и чува се у души нашој. Па пма ли нам користи од тога, што се сјећамо наше прошлости? Пма. Наша славна прошлост оживљује нас, даје нам хране, даје нам снаге, заноси нас, опија нас п управ то нас и држи да као Срби оејећамо, и да се на • основу тога будућности надамо и спремамо, Па зато кад смо сада рекли о српској нрошлости, и кад смо видили: Ко су ? Шта су ? п Какви су славии стари Срби били ? то и ми данашњи Срби, као њихови нотомци будимо свугдје и на сваком мјссту тграви Срби. Мислимо и /мди.ио као тграви и честаити Срби. Свршетак спора пзмеђу Спор између Порте и ПатЈШЈаршије свршен јепо вољи патријарха Дионисијаисинода, и патријархјеу очи Божића наредио да се отворе цркве.

Прави н иоштени Србин треба свагдје и на сваком мјесту да истпну говори, н ппгђе иека се нетгретвара и нека нсдволичи. Своје српске светнње нека чува н брани, а туђе нека поштује и невријеђа, а ннкога нека пс напада, а када будс нападнут нека се у за конптим границама јуначки брани. Јер туђе нападати и врпјеђатп није поштсно, ни човјечански, а стојати на бранику својих човјечанскнх права и народних светиња, то је јуначки, то је српскп; то ће нам и сваки поштен човјек одобрити, а то иам ујемчавају п праведни закони Ј Беговог Величанства нашег Нремнлостивог Цара Франц Јосифа I, у чије се име у овој нашој земљи — милбј нам домовинн Боени влада и управља. Зато ћу завршити овако: Свети је Саво мирпо завађену браћу. то и ми миримо се и у слоги живимо. Свети је Саво мирио Србе и са иепријатељима — миримо се браћо и мп са онима, са којпма кривицом њпховом или нашом у омразу дођосмо или долазимо. Свети је Саво утврђивао православну вјеру — ми је чувајмо и поштујмо. Свети је Сава будио и учвршћавао српску народност и српскп јозик — ми то као нашу светпњу бранимо. Светн је Саво подизао, осннвао и ширно српске школе — то пх н ми оснпвајмо, подижнмо н помажимо, „јер Нема горег срама и стида иег' своме чеду недати вида". Кад оваки будемо, онда смо заклетву и аманет светог Саве очували и испунили; онда смо достој нп потомци напшх славних ђедова; онда ћемо незнање одагнати, а науку и просвјету прибавити; онда се можемо и надати да ћемо сретнији бити и постати. П само у таким жељама достојни смо да данас нашем великом светитељу речемо: Слава ти и хвала сриски лросвјаиитслу! Слава ти свети Саво научитељу! Слава ти!!! П орте п ] Гатрт Iјар11пIје. Јануара 23. о. г. (Прошле недеље) изашла је султанова прада којом се нотврђује споразум између порте н Патрнјаршије, а велики везир