Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Стр. 109

су опет листови прекииути) . иногоцј.ккни чидгши ■ИОШ.И И ОТ его (МКН /ИОНЛЈТИрА пострижжик Ч!јЖ!Ц Гр8сој докрн.108лц Г(ри1и,и дирокд гнк> кннгУ к ирк(ки( — ко окиужитми .ионлстирк .ин.нинко к цг.кеоножн.и /ИОШ,Л.И [КЛТИГО отци Сикн ГЕркГКОГ ЧИДОТКОрЦЈ прн лрун.ииидрнте киглрион! с крнтнно ИЛ К^ЧНО ПО.ИННДНИ! 110 др^г^ (К0(.И Е,1^городнн протонопт> КЛ.1 дн.инр! и по срит-б ГКО!,И Е.1ЛГОрОДНО,И дндр"6ин! Н К01Н.1К! ? И ПО ЖПсб !К0! /Илрн! Н ПО КГ&;\"К [КОИ^ ГрОДННб^ К К"6чНН ПО.ШН СрЕ(КН^ родок Н!ПОДКИЖИ,ИО, ДОЕр . . II [КАТДА ОЕИТМ ГрБ(К.1? (ТОНТ ? (КАТОГД ОТЦД Сикн ЧИДОТКОрЦИ Н 1КАТ0 пр:4!(ТНОИ ОКИТЕЛИ ОКи^ЖТМНЛГЛ .илнлгтирл ,ИИ.!!Ш!КЛ, (! КННГЛ НН кУпНТ НН НрОДИТ Н Н !ЗИ .10ЖНТ И .Ж ПОДИрНТ ннко,и8 Н!ДИТ Н ПБ^ Н1П01(ИТНТ И Е(3 Е,|ЛГ0(,10К!ННА ЛруН.И|ЖДрНтоки кто ин еи.1 и по (!.и лрр|,илн дрито.и НИ к8д!Т, н Б!3 ПОК!/гк:НИ/Л НИЧИ.ГННМАЛ Н НИГТИКНИКО.И Ч!ГТНЛГ0 того /ИЛНЛГТНрА Н1Н.ИЛТ Г!ГО М&К1БННКЛ, Л кУд!,1 кто д!рзн&,1 ги: пр:дпн(лно: пр:(,1^и1лт н коз.шт (нв кннг8 н то.и^ коздл(Т го(под ког (Уд протнк д 8јс з.шглж! ? /ио.но К(иЈ,:дрлго КЛЛДИкК Н Г0(Н0ДЛ |(8(Л )СрН[ТЛ к троиц-6 млкн.илго ЕОГЛ Н ГПЛГЛ НЛШ1Г0, Н КЛШЛ ГКАТИ1 И Ч1ГТНН1 и трУдо/но К б:знн| отци по ^рнгт^ подрлжлт:лиое жнт:л: н:порочнн пр:дпиглкши:? — роднтм: .иои по.иинлит: к-к дшкниу мУжкл^к, и к приноиинж чктнн^ длрок, и к' ЛИТНА^, II еКТЖНА ^К пожллУнт: гогподлрн: ? ГКАТЖ отци ПО.ИО.ЖТ! Н II о нлг гр^шнну, л ,ин тлкожд: должни Е0ГЛ .ИОЛИТ, Л ПОДПИГЛ^ ГИК) кннг8 Г .|УжБ !НИК .иногогр^шнн м!рн:цк докрнлоклц Г:рлгн,и. Садржај ове књиге, као што је при крају наштампан, гласи овако: Огллк.нш: кацж к сн книз^ ОЕр-бтлмшук. л) ^[тлкг (КАи^жомУжниА жр^ч-к, клко мУжитт* Д1ЛК0Н-К ГО ГКАШ | (НИКО/И'К, К КМИЦ^И К!Ч!рИН Ж!, и Утржн, И .ПТ&рПН, [,!0Ж(НК1И н нзокрлжишн Ш [КАТ^НШЛГО н кс.ШККЛГО плтрмрул ГО(ПОДИНЛ фнлодм. лшт-к л. (1). е ) /И олнткк! (К^ ти.жичнма , р:кш! к:ч:р|/А, н пом^доклнп кмик1А к:ч:рни. ли(. ле. (35). г) Пом-бдоклнн 8тр !НИ. .!. чд. (99). д) Толкоклнн Ш 6Ж! КЛА Д!(НЛА [ТрЛНЛ [КАТЛГО ^.Љл. И (клзлни о когородимн-к чл^тнц^, н о прочн^г д (9). 1лж: ш чр^тмч про:форм нзи,ил!,ик1^ л. рбе (165). !) ЧиН'К К0ЖКТК1НК1А .ПТУрПН ЗЛЛТо8[ТЛГО СК1КЛ1.ИНА жц: кт> кмиц^и Ц(ркки, н ко (Кат^и гор^. л. рбе (16о). з) Чнн-К Б0Ж![Т . . . /ПТ . . . клж.ил кмнклго л. тпк. (382). 3) Чин-к пр!Жд: о^ каш ^жнк!^^, л. фкв (5М6). н) Божкт. ГЛ&ЖЕЛ Пр!ЖД!ОГК /Ли1 | !ННК|^'к /I. ф.И (о40). При везивању ове књиге многи су листови испреметани, а многи и извађени, јер их у књизи

нема, те сам морао моје примјетбе на прескок приказати. „Крлткое толкоклнс, еж: кла егтк д:гила гтрлнл, ГКАТЛГО ЈСЛ-^ЕЛ НЛ Н!ИЖ( П0.1ЛГЛТН ОЕМКО ^О.ИТ!, ГКАТК1И Ж! потнрк II ЧЛГТНЦ^ КОГОрОДИЦК! Н ПрОЧ1А [К АТК1у Д1КАТК ЧЛ(Т1Н, II Ч!(Ш рлдн Д!КАТК, л н: .иножле, НИЖ! ,и:нш: поллглмп,". Ово толковање штампано је крупним јеванђелским словима, али на листовима и на страницама нису бројеви забиљежени; и нема него само четири листа од тога толковања, а друго је све изгубљено. За овим одмаиде: ;Ј Склзлнк к' крлтц^, клко н ки.и нспрлкжА чнн про (КО .иидж, еожкткжма лнт8рГ1и, к' к!лнц-6и рогпн, к' кла л^тл. Толкоклни ккрлтц-4 ш когороднчн^ члгтнц^, гаж! егтк пошрк^и прогфорк лгнцл ш КТОрНА ирогфорн НЗ !.ИЛ!,ИЛА : II ш Д!КАТН^"К члгтнцл^, Ш Тр:тГл ПрО(форК|, ПрНН (ШЛ(.ИК|уК КК Пр (ДЛОЖ(Н1И КОЖКТК1плгш ко кр:.иА ПрО(КО .ИИД1Н, И КО!А рлди КИНК1 кландо ш ниук прино[нт !А 1 '- Штампано ситним словима; почиње са бројевима азбучннм, нема деветог листа, а с деветим почшБе ова књига увезана, једанајстог опет нема, него сљеди дванајсти до 14. а унапријед нема их, нити се зна колико их је било. Дакле по казивању овога чланка, проскомидија као што је данас у православним црквама, поправљена је у Русији у врјеме благочестивог цара и великог кнеза Алексија Михајиловића самодржца, и светога патријарха Никона московског и све Русије велике и мале. Ова двојица имали су најпре договора писменог и усменог са источнима патријарсима, и видећи да руска црква у нечему разликује се од источних цркава, установили су саборно, да има бити пет просфора, а не једна, као што је нређе било у литургијама славенским. И тако из прве нросфоре вади се агнец, из друге богородична частица, из треће девет чинова; и ови чинови, по указу ове књиге, стављају се на дискосу, частице једна испод друге у три реда овако /1 /1/1.; па онда разјашњава опширно, зашто тако бива. Из четврте просфоре ваде се частице за живе, а из пете за мртве. — После овога иде опомена, да се неби свештеник усудио из више просфора вадити частице, као што је ваљда био обичај, кад је у једном мјесту много свечара, па сваки од своје куће донесе просфору, и рад је да се из ње ваде частице за спомен живих и мртвих, него само пет просфора при свакој литургији да се употрјеби