Босанско-Херцеговачки Источник

Св. з

Стр. 111

частице за цара, патријарха и владику, како за живе, како за мртве. За чаетице девет чинова говори и овдје изричпо: претечеву стави с лијеве стране светога хљеба прву, светих пророка стави доле посље прве, светих апостола стави доле посље друге, и тим се свршива први чин; четврту частицу стави близу ирве у други ред и т. д. — Овдје при крају поменика нема: помјани господи и моје недостојанство. Примјетба. У молитви над покровцем светога хљеба и дискоса стоји овдје: коз,н8т"к јЉн гтрин јкоа , а у новима: сотренија мјесто струи. Сад започиње божествена литургија светога оца нашег Јована златоусгог. У њој се налази примјетба после јектеније рц*.и зш, кад се посље очитаног јеванђеља дође до спомена мртвих, да ових јектенија и молитава у грчким књигама, по којима су овп службеници исправљани, неналазе се. При раздробљењу аганца полаже се частица 1С на горњу страну дискоса према нстоку са словима окренутпма доле. ХТ ниже према западу. НИ према сјеверу. КД према југу; све четири частице са словима доле окренутима, као што је у истој књизи нацртано. Кад се свештеник причести, отире истим покровцем, којим путир држи, своје усне и ђаконове, па и путир, а кашње и народ, ако се ; пријави за причешће; исти покровац, по дужем времену спали се. Дакле неби било допуштено брнсати уста после причешћа с пешкиром, који се пере с другим нрљавим кошуљама.

Сад долази на ред: василпјева литургија, пред којом штампана је ова примјетба: „Знаменуј јако спја божественнаја литургија великаго Василија неглаголетсја всега, но во времја учиненноје, сирјеч, в недјелах великија четиредесјатници, развје недјели вајиј ; и во свјатн велики четврток, в великују собботу, и в навечериј Христа нашсго рождества, и богојавлениј, и в дењ ираздника свјатаго Василнја. Сказаннје же и устав сего свјашченодјејствија тожде јест, јеже и сватаго Јоанна златоустаго". Почетак: „Еогккткжнлж [лужм иж( ко гкати ^ ОТ1|.| нлш(го КЛ[И,ША кмиклго, др^шпткопд к (СИр(Н киплдокнјкна". Д ^лкон КЛЛГОМОКН К .1лднко и т. Д. Одма за овим нде: „Мин кожнткшниа лит^рпн прг;|;д!0!КА1пч!нн\-". Папутак, како треба приправвљати аганца, кад треба износити јеванђеље на входу, п друга упутства за свештеника и ђакона; све напнсано у седам листа, или на 14. страница. Сљеди: Е ож(! ТК !ннла м У жбл пј)(жд10!кашч!нн ^. Дгакон, КЛЛГ0И.1ОКИ К.ШДИКО II т. д. Посље пређеосвећене литургије долази календар, који заиочиње с мјесецом Септембром, а по свршетку мјесеца Августа наштампано је оно пређашње Оглавленпје п т. д. пак онда: „оттчтн КЛИДНЧНИу ПјМЗДННКОК Г.МГО.Н.ИН К К(Ч(ј)НК), К Зи8тјШН0 и к литургии по чнну" ; па најпосле како треба говорити отпусте на богородичне празнике; и тим се књига завршује. Ова књига налази се у архиви консиеторијалној у Сарајеву на сачување. М. Ђ. Н.

Отнорепо писмо Као одговор на критику г. Милорада Јелића свештеника (Б. X. Псточник св. 9 п 10 од 1890. године), на чланак „Свештенство и проповједање", упућено господипу уреднику истог листа од писац критикованог чланка. Г. Јелић да би мој чланак сасвим уништио ; успјех, ипак јенеки успјех,а кад се не буде нитражио је и длаку у јајету, ти вели „Просто ка- | как0 , па ни просто казивало, ја држим да онда завање малог је успјеха" (Мој. II. 4. 10. 1(3). ј неће бити никаквог. А да ли је „боље имати Ја нијееам нигдје у мом чланку тврдио, да ј ишта, него нншта" ? 3* осталом мојим чланком ће проповиједн сеоских свештеника чудеса од ! није мени намјера била, да питзње о потреби усијеха стварати, па би сасвим уредно било да | проповједања стављам у сумњу. То питање рјег. Јелпћ није ни употрјебио горњи цитат, ако бар , шено је самим оснивачем цркве наше Господом нн с ког другог разлога, а оно због тога, што Пеусом Христом, кад су апостоли послати у евјет тај цитат нема ту никако мјеста, јер и мали с ријечима: „Пдите, научите све народе и т. д."