Босанско-Херцеговачки Источник

Б.-Х. ЖТОЧНИК

Стр. 83

се само ио себп, да се данас муж и жена у врло млогим а врло различнпм околностима могу иалазмти; за то се и не могу пзбројпти сва брачпа правила од алфе до омеге. Али као прно п најважније правило нека ти буде: чувати се да хрђавим иостуикОм ие уврпједиш друга п да га својим ионашањем не омаловажши. Узајамно уважаваше п поштовање супруга јест основа њихова сложиа жтпадта. М\ж п жена «/ су једно тијело, а једно морају бити н у мислима п у радг, пе кријући нншта једно од другог. — Тп мораш битп према шој попуст.вив; ако и примјетпш на њој што непријатна. поправп је, али лијеиим ријечима и изразима а не служи се у том грубошћу и силом. Каква била твоја жена ти мораш с њом живити цијелог живота, па строгим и насилничким топом и поступком само ћеш направпти дл'бл>п јаз, којн ће вас днједити; тим ћеш горе распирити нламен мржше, којим горе ваша срца Умн.вато, благо понашање је најбол.е срество, да се очува ме^усобна супрушка .вубав до иош.ведног дана у оној мјери у којој је била у првим данима вашег брачног живота. Овим савјетима додајем тн п тај, да чуваш што внше женску стидљивост п немој на штету њезиног здрав.ва на зло употреб.ваватн своја права Осмо писмо. Сад ћу тп говорпти о домаћем животу свештеника. Свештеникова кућа треба да буде проста, без којекаквпх сувишних и иеиотребних предмета и украса; но не треба да буде опет нп као обична хришћанска кућа. Она треба да је тако уре]/'иа, да сваки може познати, да у њој жнви солидан п образован човјек, да сваки позна да је то кућа ког свештенпка. Чпстоћа и уредност треба да буду свакад и око ње и у њој. Кућа не треба да буде

сувише велика, алп по могућству пн малена. Све кућне ствари не треба да буду без п какве форме, али не треба да буду ни сувнгае украгаене и накпћене. Непотребрпог не треба да буде у кући, дакле украса, без којпх се може бити, непрпстојнпх слика, п др. сличннх предмета. Није прилична опет ин прећерана простота. У ноЈуп.у економије у кући захтјева се од њега велика паж.вивост н промишљање. Оиа треба да се управ.ва према силама и срествпма, према њсговој матсријалној снази. Не треба да је тако заслијеп.вен да жели имати и оно, што други имају. Пошто сви сеоски свештеници нмају зем.ве, то се онп морају занпмати и ратарством, и за то морају имати и стоке. Ако свештеиик мисли заиимати се земљорадњом, то треба п да је нзучи добро, како бп рад његов иослужио као примјер његовнм парохијанима и околпнп; у противном случају бо.ве је оставити плуг и мотику, да не би служио на подсмјех сусједпма због свог незнања и неспособности. Умјерен и правилан живот користан је за сваког човјека, а особито за свегатеника; он има много разлпчних послова, за то и вријеме требало би да му је врло драго; он је дужан распоредитп вријеме тако, да нп један минут не би бадава прошао. Јутром је најприличније свештенику носветити који час молитви, а погаље ње да се занима својим домаћим посдовима; у случају да их нема, нека то врнјеме иосвети читању корисних, поучних књига. Ја бих ти савјетовао, спне, да се још сад не учиш пити каву рано и прије 10—11 сати за то, што ће ти пош.ве као свештенику доћи врло добро, јер у оне дане кад мораш сврпшти службу Божју, тешко