Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 151

С тога драга браћо свештеници настојте да се што ирије настаните међу своје тежаке, као прави пастири и учитељи, који над својијем стадом треба да бдију и дашу и ноћу. Знамо да се наша жеља под владајућим околностима не може брзо испунити, па с тога молимо такове свештенике, да обилазећи своју парохију бар ријечју поуче народ како треба да ради па да му житница буде пунија а кућа мирнија и задовољнија. Рекосмо да свештеник треба сам да се бави пол>ском привредом и да сам на свом добру гаји стоку, обрађује њиве и воћњаке на онај начин, што га називамо рационалан т. ј. начин, који истина захтјева више труда али пружа веће и сигурније материјалне користи. Његов практичан рад не ће и не може бити у том случају сакривен очима његовијех парохијана. У свештениковој кланици видиће сељак како стока бољом негом и храњењем добро напредује, како њиве бољим обрађивањем богатије рађај у, па није могуће да не ће запитати свога свештеника, зашто да је у њега све боље. Ваљан свештеник ће га одмах о свему поучити, па сумњамо да ће такове дневне поуке уз очигледан рад остати безуспјшне. Поуке оваке треба свештеник да даје народу не само на своме дому већ свугдје, гдје му се за то укаже прилика као: на зборовима и на сијелу, крсној слави и софри или гдје било па еастао се с једнијем или с неколицином. Свршивши своју духовничку дужност, нема ваљда свештеника, који уз филџан каве не прозбори још коју са својијем људма. О чему се том приликом понајвише говори већ о тежаклуку па ето згоде свештенику да и опет буде учитељ пољопривреде. Кад узмемо у обзир да у већини парохија наше Босне и Херцеговине нијесу куће груписане, већ тако раштркане, да свештенику, обилазећи своју парохију, није могуће доћи до свог парохијана а да му прије не прођс поред њиве, ливаде илп воћњака, тада је јасно да свештеник за сваког појединог може знати какав је раденик те га према томе било похвалити и другима као добар примјер истачи, било упутити на бољи рад. Јест, наш свештеник може и треба обилазећи своју парохију да баци који поглед на њиве и воћњаке, ливаде и стоку, вртове и дворишта па да види жалосну слику, која ће га увјерити да је од пријеке потребе поучавање народа бољем нољопривредном раду. Слаби окоровљени усјеви даће му повода да дотичном сељаку лијепим ријечима

разјасни узрок тој појави, да га упути на боље и чешће обрађивање, на добро гнојење, плијевлење и у опште неговање једног или другог усјева. Посавјетоваће га, којим редом треба да сије усјеве иа једној њиви у току више година па да му се земља не исцрпи, и разјасниће му од како великог је уплива то по каквоћу и количину жетве. — Нрође ли поред којег воћњака опазиће на мах како су маховина (машина), лишајеви и имеле овладале воћком, одузимајући јој снагу да не може доста и доброг плода донпјоти; како у гдЈекојим годинама обрсте гусјенице воћку да цијеле године остане гола н лишена свог лијепог зеленог рува, а и за двије до три године свог слатког плода; како сухе гране сметају рашћењу младијех плоднијех гранчица и како младе дивљачице жељно очекују вриједну руку да их оплемени, па да кроз кратко вријеме награде незнатан труд и мјесто опорим уроде слатким, лијепим плодом. Све ово и још многе друге мане, што су их кадре само вриједне и умјсшне руке отклонити, опазиће свакн а хвалу ће побирати онај, који не ће жалити труда, да, кад му није хнтње, сјахати с коња и на лицу мјеста разјаснити сељаку зле пошљедице такове немарности и показати му, шта треба да чини и како који посао да врши. — Другом приликом навешће га иут кроз шарене ливаде. Видиће на њима мноштво кртичњака, што спрсчавају бујно рашћење трава; видећп трава, управо ливаднијех корова, што заузимају простор ваљанијем травама; тамо опет пластове у невријеме покошеног п рђаво уређеног сијена, јер ономе чије је и не пада на ум зима у оно доба године, кад је лакше у хладовини лешкати но се у врућини знојити. Дође ли сељачком дому примјетиће како се гној, којег ваљан пољопривредник никад доста нема, на све стране расуо. Нема ти ту ни најобичније јаме, у коју би гној на гомилу трпао и у коју би се слијевала из кланице она пиштевина, што даје потпуну снагу гноју, већ се разлијева на све стране и гади двориште да ни живинче по њему не може крочити. — Кућне вртове, које би вриједне руке ваљаних домачица иомоћу дјеце могле засијати сваковрснијем поврћем, обрасли су у већини случајева такијем коровом, да би се лисице у њима могле скривати. — Па зар ти ! се не сажали брате свештениче, кад бациш поглед на ону кукавну стоку, која поред глади још више страда од слаблог заклона т. ј. рђа-