Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 201

40000 фор. да се с' тим новцем подигне и издр- ; жава српска школа у љеговом родном мјесту Туљу у Херцеговини. Чает и слава овом српском добротвору, н дај Боже угледали се на њега и други Срби имућнији, те овакова добротворна завјештаља у народу српском у Боснн и Херцеговннн остав.Ђали. Вуков рјечник. Као што је познато из српских листова, у државној штампарији у Биограду штампа се Вуков рјечник, са допуном српског филолога г. Јована Бошковића. Радујемо се, и што је у оваке руке дошао рјечник, али само није нам познато, е да ли је г. Јова Бошковић позвао н друге Србе, да му у том помогну. Гдјекоји ће имати читаве збирке сакупљених ријечи, било које се у опште говоре било као провинцијализме, било да им какво друго значење, па не би бнло с горега, да се г. Бошковић и њима послужн. Јер акосада изостану из рпјечника, вјекови ће требати. да се опет даде такова згода, која је и но својој врсти и онако ријетка, особнто у нашем народу. Исправак. Како се код нас све до изласка књиге „Карловачко владнчанство", што ју је написао г. Манојло Грбпћ, писало и држало, да се митрополит Гаврило преселио из манастира Рмња у манастир Марчу 1578., а игуман Кирил 1638., и како данас нема оннх црквених ствари и утвари, што су пренијете биле из Рмња у Марчу; држао сам и сам да је кадијоница ковата 1516. Ну пошто је г. Грбић доказао, да је сеоба калуђера Рмањских у Марчу могла пасти тек 1638., то треба исправпти годтшу (1578.) те сеобе. а за кадпонпцу треба узети да је ковата заиста 1615. год. Д. Руварац. Исправак. У трећој свес. овога листа од о. г. страна 95. у пјесми: „Неким Србима" у трећој строфи, иза четвртог реда изостао је овај пети стих: „ Хладни љубав ближњему и 1>огу и , што се овијем исправља. Јавна благодарност. У мјесту Зеници бијаше до 1884. године мала црквица у коју се народ те парохије од свуда стицаше, под загрљај. вјере прађедовске — одушевл>авајући се жаром хрпшћанских мисли у слободном иолету своје вјере: зажели обновити трошну црквицу, те у средини својој подићи угледан храм. Вође народне жеље у томе много даље сљедише, не снујући дјело узвишене тежње на материјалној народној моћи, обмануше се сретним почетком грађевине тога храма, али

махом морадоше доцније малаксавати, исцрпивши све могуће народне потпоре; јер храм стајаша према материјалној снази ове парохије у веома замашној своти од 16000 форината народне жртве. Кад сви изворп бијаху исцрпљени; и у оноликим народним жртвама, колико се напријед ни очекивати није могло, на жртвеник ове богоугодне и племените намјере; и у приносећим потпорама побожнпх хрншћана са свију страна: не могаше се испомоћи великим захтјевима потстакнутог дјела; тада у најтежим приликама нритицаше помоћ високе цар. и кр. босанскохарцеговачке владе, — тако само могаше се довршити грађевина храма и данас од свију вјеровника ослободити црквена општина, која не може пропустити покретана вјечитом благодарношћу, а да не изнесе на јавност оне жртве високе цар. и кр. Владе, које вгодном приликом указа нашој православној цркви, као што се у благајничком дневнику уведено налази. Висока земаљска Влада на цијељ дизања православне зеничке цркве у 1884. години, подари 300 фор.; РБегово царско и краљевско апостолско Величанство Франц Јоснф 1. у 1885 години, на исту цијељ подари 400 фор.; Впсока земаљска Влада у 1885. год. на исту цијељ подари 500 фор.; а у 1885. години подари још 1000 фор; у 1887. г. подари 600 ф. Напосљетку у 1891. г. нађе се побуђена ослободити црквену општину од свију вјеровника, и на ту цијељ подари 2500 форината. Укупно дакле, са даром Његовог царског и краљевског апостолсксг Величанства, подари суму од 5300 фојшната а. вр. И тако се данас наш храм величанствено слободан диже, његови стараоци омогућени сву бригу поклањају око подизања унутрашњег велељепија свога празног храма, који је п Његовог цар. и краљ. апост. Величанства и високе босанске н херцеговачке Владе видљиви принос великих жртава православном вјерском и просвјетном развоју народа у Боснн и Херцеговини. Живило 1Бегово Велнчанство Франц Јосиф 1.! Живила Висока Влада! Кличе вјечито захвални народ српско православне нарохије зеничке. У Зени и, Марта 1891. Одборници српско-православне црквене општине Милорад ЈелиЂ, парох с. р.; Јован Максимовић, с. р.; Ђорђо ЈеФтиЂ, с. р.: Михаило СтеФанови+1, с. р. и ТриФун Ристић, с. р.