Босанско-Херцеговачки Источник

Св. () II 7 Б.-Х.

за свако питање као и парнице брачне и све друго што у вјеро-закон наиг спада, наређује се: да се парохнјани прво обраћају своме свештеннку надлежпоме аа све такове послове, па ако је нужно, онда тек да свештеннк сироводи иисмено или усмено дотмчном протојерејх свом или намјеснику, а ннкако непосредно никаква иреписивања званичног да од сада неуправљају на митрополију ову. Надајући се од свију вас миле ми браће свештеника и благочастивог народа, да ћете ове моје савјете јс поуку својскн к' срцу примити и по њима се управ.ватн, још за сходно и умјесно држп.м -— у знак братске љубави и слоге а на свеоншту,

ОЧНИК Срт. 219 корист и добробит нашу и свете наше матере цркве — увјерити вас: да ћу у овој мојој нрнвременој служби, по мојим силама раднти вазда с вама у добром сиоразуму, о свему оном, што се клони љепшој и сјајнпјој будућности нашој и наше свете православне вјере и цркве. Те руковођен тима осјећајима поздрављам вас са најљубазнијим братским иоздравом, и Богу молећи се за све вас и ваше породпце, јесам. У Д. Тузли 6. јуинја 1891. Администратор зворничке епархије:. Архима н дрит Александер Симић.

Што треба разумијеватп по/ по смислу с IV. Прави сађржај спасавајуЛе вјере у Хрисша. Споменута 11. глава иосланице аиостола Павла к' Јеврејима, ређајући примјере спасоносне вјере у староме завјету за доказ, да треба презирати овај свијет и ноступати по гласу савјести, казује н права својства вјере у Христа. Вјеровати у Христа значи: вјеровати у љубав, која је добила кроз Христа више оправдаи.е, и признати је за виши закон живота п по њој се владати; у томе смислу баш особито је важно ово мјесто: вјером Мојсгф вољс- иосшрадаиш с иародо.ч божјим, него имаати земаљску сладосш гријеха , државшп срамоту Христову за веће богатство од свега блага мисирскога 1 ) Видите, док је апостол наводио прпмјере послушности вољп божјој п презрења свијета, говорпо је нросто о вјерп, а овај труд љубави к' ') Јекр. 11 : 24—26.

изразом: спасавајућа вјера, зтога писма? браћи доводн управо у свезу са дјелом Христовим. Но, на жалост, питаће ко: кад је тако је ли онда потребна ради спасења само вјера у Христову личносг и у њезино божанствено достојанство ? Је ли доста вјеровати у царство љубави у оиште ? 0, не! Истина, ми имамо у нашој природи наклоност к' љубавп; но пошто је она без основа и случајна, ако је сав њен ослонац само у нашем духу, то ћемо се данас клањати пред њом, а сутра ћемо мрзити на њу; данас смо се увјерили, да се може љубављу побједити, а сутра и прекосутра увјерићемо се са далеко јаснијим доказима, да је уређење жпвота и свијета иротпвно духу љубави, да у њој не може проживнтп ни посебна лпчност, а још мање друштво! Само увјерење, да је љубав као руководство у жпвоту, ваплоћена Ријеч дони1 *