Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 220

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6 и 7

јела са собом; само вјера у божанствену си.лу Тога, који је Себе назвао љубављу, може извести на стеиен тврде вјере оне сиажне струје дуже, које иривлаче к .л,убави. По томе је и спасоносна вјера у Исуса Христа, што само она утврђује и уздиже .л.убан, која нас приводи к Вогу, и што се ми управо својом силом и не спасавамо, но благодаЛу кроз вјвру. 2 ) 0 љубави као предмету вјере, ево како је мислио божанствени Јован: ми смо тзнали љубав, коју Бог има к' нама, и вјеровасмо у њу. ;1 ) Само кроз Вогом откривено знање, да је Вог .л.убав, познали смо, да наша л,убав није случајно чувство, него внша правда живота, јер: који сшоји у љубави, у Богу стоја и Бог у њему сшоји. 4 ) Из тнјех светијех и животворнијех ријечи впдимо, да заиста није ни могуке љубити без вјере у Христа, и да вјера у Христа јест вјера у Христа, који .л.уби, вјера у РВега као у љубав, која се јавила доласком Његовијем као виши закон живота, као почетак сваке истине. И тако, нема љубави и истине без Христа; но и спаеењо Христово даје се само онима, који вјерују у н.ега и то као у извор .љубави и истине. Ми смо већ наводили ријечи Његове, којима оеуђујо оне, који вјерују у њега само као у лпчност. Ево и другијех ријечи, којима Спаситељ наш право показује у каква својства Његова треба вјеровати, па да се спасемо: вјвруЈше у јеванђеље ; 5 ) вјерујте у свјешлосш, да будеше синови свјешлосши ; 6 ) нај пош.л.е Он говори, да не иште личне прпвржености, него ономе путу живота, који је Он собом открио: ако не 2 ) Е ф . 2 : 8. 3 ) 1. Јов. 4: 16. ") 1. Јов. 4: 10. 5 ) Марко 1 : 15. 6 ) Марко 12 : 36.

чттм дјела ог{а мојега, не вјерујеше ми. 7 ) И тако, вјера у Христа спасоносна је само у томе случају, ако је у исто вријеме и вјера у .л.убав ГВегову. Но у .љубав вјеровати може само онај, који се научио .л.убити; кад наша природна .л.убан нема снаге без вјере, то и вјера у .љубав Христову не може бити без судјеловања доброво.вне .л.убави; у томе је смислу писао апостол: у Хрисшу Исусу нити шшо тмаже обрезање ни не обрезање, него вјера, која кроз љубав ради. 9 ) У колико се утврђујо наша вјера у Христа, у толико расте .л.убан, и обратно, и по мјери напретка у вјери, прома.л.а се .Ј.убав, расте хришћанска радост, а обмане свјетске показују се ништавим. Имати у Христа спасоносиу вјеру значп развијати у себи Његову .љубав, тежитн к' ГВеговом савршенству. Ио ријечима апостола Павла постајемо ми синовима божјима вјером 1Гсуеа Христа само по томе, што: који се у Христа крсшисше, у Христа се обукосте 9 ) т. ј. проникнутисте Његовијем чувствима, Његовом ./Бубавл,у, 10 ) јер кроз њу се само постиже иознање Госиода натега Исуса Христа. 11 ) То познање, оенивајући се на тежњи, да се усвоје Христове врлине, и утврђује у нама спасоносну вјеру, за коју је и св. Јован рекао, да је: сваки, који вјерује да је Исус Хрисшос, од Бога ро^ен. хг ) У томе божјему посињењу кроз сличавање духу Христовом, 13 ) садржи се крајња намјера спасоносне вјере, коју не усвајамо спо.ља, него се утврђује у нама нашом тежњом к' добру. Треба дакле, ако хоћемо, да имамо ') Јов. 10 : 37. 8 ) Гал. 5: 6. 9 ) Гал. 3: 26. 27. 10 ) Исп. Филибљ. 2: 5. 41 ) 2. Петр. 1 ; 8. 12 ) 1. Јов. 5: 1. 1а ) 1. Јов. 3: 2.