Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6 и 7

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 221

вјвру у Исуса Христа, која спасава, да се отресемо свјетских тежња, да развијемо у себи и држимо .љубан, да признамо Онога, који се показао носцем више љу-

бави, као нстинитога и- безиочетнога Сина божја, и кроз то признање да узносимо и иодмлађујемо своју љубав до бескрајности. прота Тома Алагић.

Проматрање живота Писма | II. Десето писмо. У прошдом писму показао сам ти> како ћеш се ти као свештеник владати у цркви, и како ћеш својим животом бити прави примјер твојим парохијанима. Сад ћу тп пак описати: како ћеш се понашати, кад који обред и свештеносдужење слршаваш у парохији — ван св. храма. Свештенику ће се врло често — тако рећн сваки дан деснти, да у својој парохији кога крсти, исповједи и причести болног, п оног, који је на смрти, да опоји и испрати умрдог, да на уобичајеном мјесту сврши воднцу, да носи литију по пољима као што је обичај у неким крајевима или да појединим иородицама благослови нови кућни темељ, ново ископани бунар итдУ свима тим приликама он се мора владати исто - онако, као год и у цркви. Кад позову свештеника једној кући на крштење, он је дужап понијети са собом у једној кутици јелеј са светим миром и ножицама. Кутица мора да буде замотана у платно или још боље у кожу да се не би лако пбкварила од спољашних неиогода. У путу нек не свраћа појединим кућама ради обичне посјете и без узрока, а тако псто и нек не води свакојаки разговор са људима. У кући ђе ће свршити тајну крштења, треба да буде дотична соба чиста и опрана. Сто или синија, на

II рада свештенпчког. Ца сину. Дио. којој ће се метнути при крштењу свето миро п другп потребни предмети, треба да је застрт чистим платном и да је на њој постанд.ено све, што је свеиггенику потребно, алп да је постављено и спремљено прије него што свештенпк отпочне вршити свету тајну, како он не би пошље само свештенослужење прекидао и потраживао што. Дужност је свештенпка да поучи парохијане: да му младенца донесу у чистом и бијелом платну. Пошље крштења нексвештеник поучи и родптеље и кума о одношајима њпховим према повокрштеном и о њиховим дужностпма према њему; кад им то буде показао, тада нек оставља ону кућу са оним побожним мислима и осјећајима с каквим је и дошао у њу. Не треба да он дуже остаје у оној кућп и да се весели крај јела и пића са присутним, него нек пх поучн да је ие достојно проводити тада велико весеље а особито у оној соби, ђе се сврпшла света тајна. Још пажљивији мора да буде свештеник, кад иде у парохију, да умирућем даде тајну светог причешћа. Тада се дужан он сјећати да на прсима носи тнјело и крв Господњу; при таквом путовању савјетујем ти да много не посматраш околину, којом путујеш, да те