Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6 и 7

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 223

теби дофе прилика да 20 или више кућа иосјетишЈ хоћеш ли ти бити у етап.у да V свакој кући поипјеш по коју чашу вина или ракије, а ако се опет примиш те дужности да је извршпш то какав ћеш оида бити? — Већма поштовати једног парохијанина него другог, уважавати више бо; атог иего сиромаха не приличи свештенику, не достојно је његова звања и високог иозива. Он мора бити једнак ирема сваком; оии су сви његова духовна ђеца, па за то би и свештениково клањање ма коме могло произвести нерасположење и непријател.ство другијех ирема свом свештенику. При иосјећивању парохијана не би требало, да свештеник похита, па да што брже обнђе и иосјети остале куће, како бн тијем добпо 1пто више времена, да се на завршетку својих посјета дуже задржи у једној кући. Савјетујем тп да се не само чуваш и у даљаваш од таква владања, него и да свим силама настојиш да и сами иарохијани увиде да ти не посје. ћујеш њнхове куће ради угађања тпјелу. ради забаве н весел.а, него нек су увје. репн, да ти њима долазиш из хришћанске л.убавп, из дужностп своје свештеничке, која жели да свештеник поучава, савјетује и ирпјатељски опомиње свог парохијанина. Може се догодити п то, да који не почитује, не уважава светињу свештеничког чнна. А може се наћп и такав који га не ће да примп у своју кућу, због можда материјалних обзпра, али свештеник треба да му покаже, да му он не долази радн какве паграде, него ради његове користи. Бнће их н такових, који ће омаловажавати не само свештеннка, него и света богослужења II обреде, па за то и не желе никако његова доласка. Од таквих .вуди не треба никад нп узпмати новца, јер је њихов новац остатак од оних сребреннка, за које

је био Спаситењ продан; такви .вуди и не засл^жују да приме поуку свештеникову; они не садго да те не ће послушати иего не ће ни пажњу поклонитп твом говору и твојпм ријечима. Најбо.1.е је пролазити покрај таквих кућа, али не улазптн у њих, јер су то куће оних .л.уди, који не схваћају слабост и немоћ људску него увеличавају своје силе, знају само за своје богаство и здравње тијела а не старају се о здрављу и излечењу душе, за то је узалудња и борба с њима. Сваки дан ће скоро долазпти свештенику позив, да иде у своју парохпју ради молитве и другнх обреда; за то треба свештенпк да има спремно : свето јевађеље крст, књиге и епптрахиљ; те ствари нек држи и носп у једној кожној кеси или торбици, у којој може све то лијепо стати • кожа је добра за то, што ће се ствари тако сачувати од непогода; Јеванђеље н крст могао би држати у једној нарочитој кутпцн. Г1о свршетку обреда, сваки ће домаћин устављати свештеннка да се послужи јелом и пићем; свештеник нека се задржи неко врпјеме код њега, ако га други послови не чекају, али иека се задржп не ради оног јела и иића, него да потребпу поуку даде свом парохијанину, те тнм бар у неколико задовољи његовој жељн. Још ми остаје да ти у овом писму отшшем твоје дужностп и понашање као свештеника при опојавању и пратњи умрлих. За све вријеме док иде тај тужни спровод не треба да се ни с ким разговараш нн о чему. Менп изгледа не умјестан обичај оиих, који држе обједе пошље погреба. Је ли у реду да се искупљају људп за ручак у кући, гђе су сва домаћа чељад тужна и плачна, јер су може бити нзгубили кућњег старешину и храпитеља своје породице. Рсћп ће можда ко, да се људи искупе ту, да коју утјешљиву ријеч даду