Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 300

— пастир стада Хрпстова, нсго церемонијалиста, који извјесне послове обавл>а. за то што јс добро плаћен. Није ли ово нелојалност прс.ма свом узвишеном позиву ?! Ево ме г. Уредниче већ једанпут на свршетку, па је сад вријеме да се опростим с Вама. п да Вам благодарпм, што сте ми толико пажње поклонили. При растанку дакле рећи ћу Вам још само у кратко о томе, шта ја сам мислим у опште о моме чланку ког је г. Јелић „критиковао." Познато Вам је да сам ја свештенпк у овоземној казниони у Зеннци, п да у пстој служим од отворења њеног до сад. Па иошто ми је у дужности да поред обавл.ања разних свештенорадња старам се о моралном уздпгнућу повјерених ми л>уди, цјелисходност мога позива ми налаже, да испитам и изнађем ступањ вјерског изображења њиховог, те сам на жалост примјетио да 10° 0 незнају се ни прекрстити, 80° 0 знају се Богу молити по тежачком начпну а тек 10% знају црквене најнужнпје молитве са или без нриближног појма о значењу им. Па од свпх оних, који у току године у казнноницн на издржање казни допремљени буду једва ће их неколицина моћи казати, да су овда-онда, и то врло ријетко чули какву проповјед. Овде не треба то претпоставити, да ови људи, који су пали у злочинство, ријетко или никако нијесу ишли у цркву, јер од свих кажњеника имаће их око 80% од сеоског тежачког сталежа, па су ишли у цркву онда, кад и остали свјет. Служећи дакле под оваким околностима у казнпоници, сваке недеље и празника за вријеме Богослужења, држао сам сходну проповјед, за коју сам се спремао по у мом чланку изложеном начину. Но пошто примјетих да се према статистичким податцима злочннства умножаваху непрестано, то је на сваки начин било преко нужно, да и свештенство у овом погледу своје чини, како би се злочинства у народу умањавала. Па познавајући наше свештенство наппсах дотичан чланак, да бнх свештенству ееоском олакшао спремање за проповјед, те да се проповједи редовно по црквама држати узмогну. Мени јс познато, да бп у овом погледу све окружнице наше духовне власгн биле безуспјешне, јер прво, онај који се осјећа у вршењу овога задатка несигур-

Св. 6 и 7 ним, био би још несигурнији, кад бп му се то „под мораш" наредило, а друго, ако би ее то и одредило, ,не бп сс преко тога нпкЛсва контрола водити могла. те би такова паређења обично остало мртво слово на артији. Због тога сам дакле дошао на то, не би ли се лако разумљивим начином а на основу сопственог искуства могло у овом питању што учинити, те у тој намјери написах тај чланак. Пуштајући га на јавност био сам мирне савјести. да чиним оно, што ми моја. дужност* налаже. а вјеруј те ми, да нпјесам био у ображењу, е сам нешто створио, што не би имало и својпх слободних страна, пак шта више, надао сам се, да ће бити и критнковања, а био сам и готов сваку стварну критику примити те се п сам поучити. Са таким очекивањем примио сам — „критику" г. Милорада Јелића, те као што, видите страшно сам се преварио. У први крај смијао сам се и нијесам мислио одговорити, јер ми је сувише дјетињасто било, али кад сам се промислио, видио сам, да би и дјете бацајући се блатом могло ако не повриједити а оно окаљати — спремио сам овај одговор и то и због тога што би се и из злобе могло речи, да моји назори у чданку ни пред таквом критиком нијесу се могли одржати. А што сам пак према г. Јелићу био мало оштрији, то је због тога, што никако нијесу начелни разлози повод његовој критици па сам држао, дајезаслужио такову лекцнју медецина је истина горка и непријатна али често помаже, па шат и овдје не остане без повољног дјејства. Ја ћу, г. уредниче, радо поново одговорити на какву озбиљну примједбу пли ју као умјесну усвојити — ако их још буде, — али на оваке, као што је ова г. Јелића нећу више одговарати, јер би тако што, и подругп пут очекиватп од мене, бпло — мало сувише. Та ја имам другог важнијег посла — од млаћења празне сламе. 1 ) Примите, г. уреднпче, уз моје Високопоштовање н братски у Хрпсту поздрав од У Зсници, 22. јануара 1891. Теодора Јунгића, свештеника. ) Са овијем пресгаје даље полемизираље у нашем листј у наглашујемо : да не ћемо више примати критике или антикритике у овом нредмету ни од свештеника Јелића нити пак од свештеника Јунгића. Уредништво.

Б.-Х. ИСТОЧНИК