Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6 и 7

Б.-Х. ИСТОЧНИТС

Стр. ЗОб

10 по 400 фор. за изображење младића српскоправославне вјероисповјести до навргаења одабраних наука; 2 по 300 фор. за српско-православне богослове; од 500 фор. за младића, који наступи науку у гимназији госпићкој до навршења РБегових наука; 2 по 200 фор за младиће из Јошана роднога мјеста покојникова, којп полазе гимназп ју госпићку; 12 по 25 фор. за сиромашну дјецу српско-православне вјероисповијести из Јошана, који полазе тамошњу основну школу; 3 по 100 фор. за младиће из пол. општине удбннске без разлике вјероисповјести, који полазе гимназију госпићку; 6 по 24 фор. за дјецу полазећу српску основну школу у Карловцу; 1 од 600 фор. за младића нз сродних му лоза по навршенпм наукама за прву припомоћ живљења или започете радње. Надаље записао је покојнпк српско-православној цркви у Карловцу доходак од четири дућана у такозваном Бундесхаузу у Карловцу; закладу 4000 фор. за опреме сиромашним дјевојкама православне вјереисповјести у Карловцу; закладу од 10.000 фор. за трговачке или обратничке почетнике у Карловцу, Раковцу пли Банијп; закладу од 10.000 фор. за сиромаке у Карловцу, од које се камате имају разднјелити сваког православног бадњака; закладу од 2000 фор. за доплатак учитељу уЈошанима; градској болници у Карловцу 2000 фор.; изнемоглим и старим тежацима у Карловцу на раздиобу 100 фор. „Матици Српској" 2000 'фор.; закладу од 10.000 фор. за штипендију оном младнћу српскоправославнс вјеронсповјести, који ће свршитн више богоштовне наукс; православној цркви у Сењу 2000 фор.; закладу од 6000 фор. за штипендпју за младића српско-православне општине у Карловцу; српској препарандији у Карловцу 3000 фор.; закладу од 2000 фор. за доплатак пароху у Карловцу; закладу од 6000 фор. за младиће из горњо-карловачке дијецезе, полазеће богословију; за фонд свештеничких удовица и сирота 3000 фор.; закладу од 3000 фор. за немоћнике добр. ватрогасног друштва у Карловцу. Остали дио иметка, износећег, око 750.000 фор., намјенио је покојник супруги својој п родбинн својој. Све закладе имају за вјечна времена носпти име покојника н супруге му гђе Милке Бањанин. Слава и вјечна хвала врлом српском родољубу п добротвору!

Енглеска милостиња. У Лондону, енгле ској престоници, иостојн обичај, да се сваке годнне једне недјеље купе прилози по свима црквама за Лондонске болнице. Ове године је те недјеље скупљено 400.000 форината, и тако се и по томе може судити величина и богатство ЛондонаСрпска забава на Илиџи. Српско-православно црквено пјевачко друштво „Слога" у Сарајеву нриредило је, у ионедјељак, други дан Тројчина дне 10. јуна о. г. забаву на Илиуи. у корист зидања сртсске школв у селу „Врелу Босие односно у Ђлажују крај Сснрајева '" којој је 1Бегово високопреосвештенство АЕ и Митрополит Дабро-босански г. Ђорђе Николајевић даровао 15.000 фор. као неприкосновени фонд. Забава је испала на опште допадање, управ# по српски. Вријеме је било како ваља, при свем томе, што је изјутра пљуштала киша. По подне је бнло најљепше врнјеме. На Илиџу је изншло са засебним возовима доста свијета, а код великог хана на жељезници био је уобичајени збор сељака из околице. Забава „Слоге" текла је у најживахнијем расположењу. Друштво је лијепом хармоннјом отпјевало неколико новнх пјееама које је научило, а међу пјсвањем свирала војн. капела неколико разнпх народних кола, које се играло у дворани и у слободи пред курхауеом. Забава је протекла у најбољем реду. Свијета је било до 800 душа изузимајућп сељаке, који су имади свој збор не далеко од ове забаве пред ханом на жељезници. Чиста прнхода било је 216 фор. и 38 повч. Нови добротвор. Други дан Духова о. г. сахрањен је у Панчеву Ажксандер Вујић-Сајба, ратар панчевачки, који је све своје имање од 38 ланаца ораће земље н куће све у вриједности од 10.000 фор. завјештао српско-православној црквеној оиштшш панчевачкој, да сваке годпне заодјева из прихода тога имања сироту српску дјецу ратарског сталежа која похађају српску вјероисповједну впшу дјевојачку п српску основну школу. — Слава добротвору спротиње сриске. Одпуштење Зворннчко-Тузланског митрополита Дионисија Илијевића. Сарајевски лист у рубрици „званично" доноси ово: „Његово цар. н краЛ). Апостолско Величаиство је ИреВИШН.ОМ одлуком у Бечу од 12. маја 1891. благоизвољело разрјешити од његовог звања источ. правосл. митрополита Дионисија Илијевића у Д.