Босанско-Херцеговачки Источник
Стр. 306
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Св. 6 II 7
Тузди (Зорнику), а уједно премилостиво дозволити, да се архимандрит Александер Сг.миК, настојатељ манастира Тавне, постави привремен. управитељем епархије у Д. Тузли.!! 0 овом одпуштању митрополнта Диониеија доноси лист „Црквена Истина" орган патрпјаршије цариградске у своме 14 броју од ;>1. маја 1891. шљедеће: „Од дуже времена црква је примила важне узроке да се замјени но нузкди до јако управитељ духовни Зворничке Епархије преосв. мпт. г. Дионисије. И почем да су се и сада придружили к' томе још други тешки узроци. да се на сваки начин замијени другим митроиолитом. Тога ради свети је Спнод у предпрошлој сједници својој закључио: да се свргне са епархије г. Дионисије, и та синодална одлука објавл>ена је са натријаршеском посланицом и у истој заповјеђено је: да се у тој епархији налазећи се најстарији архимандрит госп. Алексије прими привремене управе исте митроиолије до скорашњег успоставЉења каноничког митрополита." !! Српско-православно црквено пјевачко друштво „Слога" у Сарајеву, славило је и ове године на Видов-дан своје крсно име. Тога дана била је свечана служба-литургија божија а иослије службе извршен је парастос — опијело умрлим добротворима и члановима тога друштва. Како на литургији тако и на парастосу служио је Високопреосвештени митронолит г. Ђ. Николајевић са два архимандрита, једним протом, петорицом свештеника и двојпцом ђакона. Овакав рад занста заслужује похвалу. Лијеп примјер. Честити Срби у Загребу дају како које године све видљивијег знака, колико нм леже на срцу амансти св. Саве. Покрај красно урегаене српске православне црквице у Загребу, покрај срп. пјевачког друштва, ево од ове године отвара тамошња срп. цркв. општина и сраску школјЈЈ тај важни фактор за очување наше св. вјере п српске народности. Ово је најљепшп одговор те свјесне општпне на овогодишњу статистику града Загреба. Евала честитој општини загребачкој! Угледале се на њу, Боже дај, п остале српске општинс! б. Архшандрит манастира Високих Дечана Рафаило. .V четвртак цвјетне недјеље у старој Подгорици, и Црној Гори, преминуо је овај заслужни Србнн п узор калуђер; храбри чувар зна-
чајне задужбпне српске — Впсоки Дечана, прави мученик дечански. Отац Рафаило је родом из села Вучја, среза •Љесковачког, округа Пишког. Више од тридесет година управљао је највећом и пајвеличанственијом задужбином Иемањика Впсоким Дечаннма. Он је ову свету задужбину обновио и кључе од св. ћпвота св. Краља српског Стевана Дечанског вјерно чувао и витешки хранио, цијенећи свагда да је то један од велнких аманета, за који је страшну одговорност и пред Богом и иред српским народом носио. И он је тај светн аманет вјерно и храбро чувао. У 1868. год. бијаше се скупнла страшна олуја изнад Дечана, с тога еиједи старац Рафаило, ломећн се странпутицама болан н изнурен похита у Црну Гору, да потражи заштите и номоћи славној немањићској задужбини, против арнаутског зулума и варварства. И он је у томе успјео. Посредовањем књеза црногорског Султан је наредио, да се заштити Дечански манастир и да се отац Рафаило поврати на своје мјесто у Дечане. И он се повратн али овом заслужном мужу ниј е било дугог станка у Дечанима. Он се је у скоро нашао у јсдној лудници на Босфору у Царпграду. Али у скоро буде пуштен на слободу н опрости се лудпице, у коју је здрав затворен бно; одатле оде у Црну Гору, гдје је све до смрти остао. Архимандрит Рафаило нмао је близу 80 година. Сахрањен је са великим почастнма. При погребу присуствовао је и Високопреосвештени Митрополит Црне Горе г. Митрофан, војводе, један дио војске и скоро сва Подгорица. Бог да га прости! Лака му била српска земља, коју пскрено п вјерно љубљаше! Вјечан му спомен у народу српском! „В. X." Свршавајући ученици српско-православног богословског завода у Рељеву. На свршетку ове 1890/91. школске године 20 редовнијех питомаца и ] ванредни ученик свршилн су науке и отпуштени су из завода са апсолутном свједочбом и то: са одличним успјехом. 1. Ђоко ЈовановиН, из Пушковаца Зворпнчке епархије, рођен 1872; 2. . Јцка Каранови% из Ведовице Д. Б. епар., рођен 1868; 3. Јсврсм ИетЈ /иниЛ из Вишеграда (сада у Зеници) Д. Б. епар. рођен 1869;