Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 323

једају , а сви други (осим нешто Далматинаца особито Дубровчана римокатолика и неколико другијех, који се имена „Срб" не одрекоше, већ га гата Еише од увјек најбоље цијенише и бранише, као што и данас чине) и ако су по крви, по земљи и језику прави Срби, а ако другој којој вјероисповјести припадају, отпадају од српске народности, па се називају или именом земље у којој станују, или именом ког другог народа, само не ће да реку да су Срби. Да су Срби у тешким и чемерним данима свога петстогодишњег робовања отпали од Бога од вјере православне и цркве, да су обасипали хулама онога, ко их је у данима несреће и пропасти сачувао; да су дигли глас свој на Бога, цркву и вјеру, може бити да би се српско име данас рјетко чуло, може бити да ни оне двије мале државице Србија и Црна Гора : не бп данас постојале на овоме земном шару. Тврда наша вјера сачувала нам је све, што ми Срби данас имамо, нашу лијепу народност српску и прекрасне обичаје, који нас одликују од свијех народа и узносе нас над њима. Ако будемо и у будуће чврсти и постојанн у прађадовској православној вјерп својој, ако се будемо чували безбожности и од одвратности, усрећиће нас преблаги Творац и бићемо: ^среЛни, моЛни благословени ," и док год смо му вјерни, појаћемо: „ пок ^ дн У кј п^гнг !" И тако као што Историја свједочи, хула доводи поједине људе и читаве народе до пропасти у овом животу, одузима им слободан живот а баца у тешко ропство, одакле се дако не могу избавити; а тврда вјера уздпже народе до највећег врхунца славе своје. Промислимо само колико човјек пострада овдје на земљи и које муке претрпи кад похули на цара земаљског, или у опште на старјешину и господара које државе. Та проведе ти тај по неколико година у мрачној кући (тамници). Многи тамо и умре, други опет буде стрјељан, а тре1\ег уз дирек притегну — објесе. Причао ми је пријатељ, да он познаје човјека, који је неколнко мјесеци био затворен само, што је у пијанству ножем боцнуо владареву слику. Из свега се да дознати колико је страшно. н грјешно богохудство и само кад га ко помене побожне и благочастиве људе обузима велики

страх. О! безуман ти је такви човјек! Како не промисли коме досађује. Да ли неком смртном човјеку, или цару земаљском? Не, него највећем судији цијеле васионе, превјечном цару коме око престола пјевајућн служе Анђели, чијој се заповијести покоравају- стихије, мора, вјетрови и све твари, кога се бездан плаши и коме се клаља сваки род, небески и зем;аљски. Ш. Ни у највећим биједама и несрећама не треба да ропћемо на Бога, него треба за све да му благодаримо и да му се молимо. Овдје ми се II нехотице намеће, да се сјетим оног красног примјера још из старог Завјета о праведном и многострадалном Јову. Јов бијаше праведан и богобојажљив човјек, имао је седам синова и три шћери; он бијаше врло богат, имао је седам хиљада оваца, трп хиљаде камила (дева), пет стотина говеда, многе слуге и свега блага пзобилно. 1 ) Но Бог пусти велику несрећу на овог праведног човјека и лиши га свега добра у један дан. Тако један пут дође му изненада један слуга, те му реће: „Госмодару! дођоше из далеке земље људи, одведоше сву стоку и иобијаше слуге, само сам ја утекао, да ти јавим зао овај случај Истом што овај у ријечи бијаше, дође други гласник п овако рече: „ Ватра је сиалила сво твоје имање, једва сам се ја избавио и дошао, да ти донесем несреЛпу вијесг и." Тек што је овај то изговорио, ево трећег, који му рече: ^Синови твоји и шЛери веселише се у ддму најстаријсг ти синаЈ наједантут дуне јака бура, сруши куКу и •поби ти сву дјецу, једва са.ч се сиасшз, да ти донесем овај тужан глас! и Ријечи ове истина као гром поразиле су праведног Јова, али он није похулио на Господа који је допустио, да све то тако буде, него му се поклонио и овако рекао: „Го сам изишао из ушробе матере моје, го Лу се и вратити онамо. Готод даде Госшд узе, како је Госшд хтјео тако се и збило; нека је благословено име Госиодње." Историја о животу праведног Јова нека нам буде образац, како да. се владамо кад нанђу на нас биједе и невоље, јер је боље претрпити '■) Као што нико не имађаше у земљи, гдје је он зкивио.