Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 410

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 и 10

Његовом превосходптељству, I управитељу синодалне канцеларпје у Петрограду Живот. (Кљушникова). Дар магновени, дар прекрасни! . . . Животе, за што с' ти мени дат? — Ум ћути — ал' је срцу јасно: Живот је мени рад' жића дат. * % Свуд' красота у Божијем свјету! Творац свјета у свјету је скрнт; Ал је Оп у души, у свјету, У разуму свима нам открит. •х* * Познавати Га на створењ'ма, Духом Га гледат' срцем љубит', — Ето и циљ живота шта је, Ето шта значп и с Богом бит'! Живот, ' (Пушкина). Дар напрасни, дар случајни! . . . Животе, зашт'ћеш тп мени? Ил', зашто си судбом тајиом И казнама осуђен ти? * * Ко ме је враждебном власти Из ничтожества позвао? Душу напунио страст'ма, Ум сумњом узволновао?

адимпру Карловичу, Оаблеру. . (Посвећено у знак поштовања и благодарности.) Цјељи немам ја пред собом, Срце је пусто, празан ум, II беспокоји ме скуком, Све — једиаки живота шум. Иа такав песимистички поглед на живот, Пушкину ево шта одговара митрополит московски Филарет: Пе напрасно и случајно Живот Богом мен' подареп-, Ие без волј С Бога тајне, И казнама он осуђен. •л* •X" Сам сам својенЈзавном власти Тамних бездна зло изаз'во, Душу напунио страст'ма II ум сумњом узволнов'о. * Опомепи ме се заборављени! Засијај кроз сумрак ум, II — созпждетсја тобом чисто ерце Свјетли ум. Петроград , 15. јула, 1891. год. Превео Милош С. Анђелковић, сгудент у Петрограду.

Главна садржпиа досадашњег рада у сједницама српско православног свештенства протопрезвптерата чајпичког.

I. Српско-православио свештенство протопрезвитерата чајничког држало је своју I. редовпу сједницу у Чајничу дана 11. фебруара 1891. г., на којој је ријешено слпједеће: 1. Пошто је свештенство отпјевало тропар Духовски надзиратељ протопр. отворио је сједницу говором објаснивши потребу, корист и значај евештеничких зборова у данашњем времену, када је евештенство највише иозвано да буде на опрезу

у вршењу дужности, што се тиче очувања православља и српства и рада на напретку просвјетном и материјадном. 2. Падзиратељ протопр. јављада је 30. јануара 1890. г. преминуо закаљски парох Јосиф Тановић — (Мартииовнћ) а 26. новембра исте године Атаиасије Комадановић, парох заборачки и протопрезвитер чајнички, којима члановп сједнице одадоше почаст устај ањем и уеклпком: „вјечнаја памјат."