Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 492

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11 и 12

очарали туристе — Инглезе, да су они ту изразили своју жељу о сједињењу к православл>у. Лазар Т. Перовић — Херцеговац, студент дух. академије II. курса у Петрограду.

| Архимандрит Јеротеј Ковачевик Браство свето-аранђелске обитељи крчке у Дрлмацпји разаслао је из манастира Крке 26. седтембра 1891. ову тужну впјест својпма знанццма и пријатељима: Данас, 26. септембра, у 3 сата по подне у 76 години живота, хришћански утјешена и с Богом нзмирена, позвао је свевпшњи вјернога слугу својега нред суд вјечне правде своје, настојатеља манастира, Јеротеја Ковачевића, архимандрит-мптрофора, егзарха за епархијске намастпре, почаснога члана епископске консисторије задарске и т. д. А задарски „Српски Глас" дошао нам је је у црнилу првијем чланком посвећенијем успомени честитога иокојннка. Архимандрит Јеротеј родно се у ПГибепику у познатој српској кући Ковачевића. Ту је свршно основну школу п богословију. Шибеник је тада био средиште нравославнијех Срба у Далмацијн. Познато је, како су из ПЈибеннка протјеранп апостоли уније под владиком Краљевићем .... „За млађанијех година — пише „Српски Глас" — служно је на парохији, обншао је неке манастире, док се коначно уставио у манастиру Крци. Био је прави говорник, слаткорјечив и пеисцрпан. Говорннк на свакоме мјесту. У манастиру Крцн, кад се о св. Аранђелу нлн о св. Сави хиљада душа разнога сталежа ележе; у малој цркви сеоској, као и у градској. Био је говорник на збору сеоском и на политичком састанку као и у сабору. Свуда је он знао погодитн прави тон, ударити у нраву жпцу, знао је подићи, занијетн укријепити. Био је и он по сред наше политичке борбе. Биран је у сабор два нута, аједном га је сабор бирао у царевинско вијеће. Син народни, па народни учитељ и свештеник био је с народом и пред народом, како су захтјевале народне потребе и тежње. Г. 1867. ишао је на славенску етнографску изложбу у Москву. Међу осталијем из Далмације био је с њим покојнн гроф Иле Јанковић и Хрват поп

Иван Данило. На нзложбу дошли су вође свију словенскијех племена. У оквиру, који носи слике свију московскијех путника, шегова је слика са осталијем првацима у сриједи, на одлнчном мјесту. Међу овп]ем су, око Ковачевпћа, покојни Палацки и Ригер. Таки је он положај знао заузети међу словенскијем вођама. „Али нме архимандрита Ковачевића највпше је скончано с манастиром Крком, и с њим ће у предању остати. Задужбина је то народна, светиња народна, уточиште снромаху, отворена кућа путнику п намјернику. Народ врви даром и поклоном, народ н свијст опет односи. Гостољубљс калуђерско познато је, а дочек сваки н гозбу зачињала је љубезност архимандрита Ковачевпћа. Знао је дочекати н испратити као нико други и тежака, и трговца, и научењака, као што се знао држати у колиби, госпоском двору и најфинијем салону. Тако је и ријеч, и књига, и новина пронијела по свијету име овс српске задужбине и њезину знаменитост. 0 свештеннку Ковачевићу можемо само поновити прву ријеч: био је углед правог свештеничког понашања у сваком погледу. С тога је био у свештенству морална снага. Под старост одликовао га је владика Милаш и именовао га је сгзархом далматинскијех манастира." Значај православнијех манастира у српскоме народу всћ је добро опредјељен; али значај таквога манастира на потоњој граници Српства, на мртвој стражи православља противу запада, није лако схватити ни опредјслити. По томе можете судити колико је вриједио на управи маиастира Крке, такав честит свештеник и честит Србин, као гато је био Архнмандрит Јеротеј, и какав је губитак његовом смрћу нретрнјело п Сриство и Православље. Лака му црна земља! Бјечна му памјат! •X- -кНа другом мјесту „Српски Глас" доноси : Из Кистања нам јављају, да је у суботу свечано-тужним иачнном обављено опиједо и епровод блажено-почившег настојатеља свето-аранђелског манастира, архимандрита ЈеротејаКовачевића, саједанаест свештеника, у присуству свијех Срба Кистањаца п многобројнога народа из околине. На евршетку опијела, у пме браства, опроетио се са незаборављеним покојником и духовним стар јешпном, са узор свештеником и народним родољубом, високо-преч. архнмандрнт консисторијалнн