Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11 и 12

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 493

г. Доситеј Јовић. Тузкна ријеч његова дирнула је до дна срца све присутне слушаоце и у сваком је изазвала еузу на око, те изнудила ону тужну црквену пјесму: <о гкатм.ии Унокон . Земни остатци опће љубл 5 енога покојника предани су били по том матери земљи у нарочитој гробннци братскога гробља. — Православна јерархија далматинска губи у покојнику једног од најуглед-

нијик чланова, српски народ у кршној Буковпци свога дичнога наставника у вјери православној и народности српској, манастири нашн једнога од најпоуздпнијих својих стубова, а братство манастира Крке узор старјешину, доброга оца, мудрога савјетнпка и искреног пријатеља. Буди праху драгог покојника црна земља лака и трајан љегев спомен међу нами !

Књижеви г Карловачко владичанство." Прилог к исторпји српске православно црквс. Написао Манојло Грбић, катихета и професор српске учителзске школе школе у Карловцу. Друга књига. Н аставак црквене историје карловачког владичанства из другог дијела прве књиге, а то: од 1744. па до 1784. године; дакле за владика: Павла НенадошЉа, Данила Јакшића, Јоспфа Стојановића и Петра Потровића. 7/ Карловцу, штампарија Карда Хауптфелда 1891. Са сликом Данила Јакцшћа митрополита. Страна 332. Цијена је овој књизи изван претплате 1 фор. 50 новч. и добити се може као и нрва код писца у Карловцу (Каг18*ас11;.) Ба страни 259 ове II. књиге писац је ставио ову изјаву: „А сад ево ме са скромном изјавом, да овијем ево завршујем ову своју другу кљигу. Приређујући рукопис за штамнаље ове кљиге, нашао сам врло много података, које нијесам инкако смио изоставити, него сам их уиотријебио и с тога се ова кљига на толико раширила, да ми остали рукопис никако не може стати у одређени оквир од 20 арака, све да не штампам Деклараторије и Конзисторијалне Системе. А нотпуно сам увјерен да ништа није на одмет, пгго је у овој кљизи штамнано, па се надам, да ће ми и моји цијењени претплатници и сви читаоцн великодушно опростити, што сам их ево на овај начин нреварио. Јест, преварио сам ево, али нс од зла срца, већ у племенитој намјерп, јер рад сам да све кажем, што је важније, па се тога „важнога" ево много нанизало, авјерујете, да сам миого н много и изоставио." „И с тога овијем огласујем, да ћу даљу историју овога владичанства наставити у трећој кљнзи, која ће бити слика и прилика својијех

! вијестн. старијих сестара, па макар бнла у неколнко п недосела или швнгаруша, то јеет макар била и помања. И чпм претплатници поруче, да желе и трећу књигу — ја ћу је одмах и штампати, јер са некијем донунама већ ми је и за љу готов рукопис." У трећу књигу осим другог доћи ће још укидане православни празника и манастира, темишварски Сабор 1790. и већ даља историја до данас. Како прву књигу „Карловачког владичанства," коју смо у овом листу препоручили поштованпм читаоцима, тако и ову другу па н трећу књигу препоручујемо на овом мјесту, јер треба да је сваки свештенпк прочита и има у својој књижници. Па кад је нрочита мора бити задовољаи са радом вриједног њеног ппсца и свештеника Манојла Грбића. Овим днјелом. у главном исправља с.е са свијем наопако мишљење и писаље о старијем црквенијем пословима н о православнијом старијем митрополитима и епискоиима у Горњо-карловачкој дијецези. „ Прегла) о стању благајне Српског учицељског конвикта у Новом Саду." Од постанка друштвеног, т. ј. 24. јула (5. августа) 1889. до краја јуна 1891 но нов. кал. Стање благајне је данас овако: Од чланова оснивача, којих је 79, примљено је уплате и уписнине: 869 фор. 7(5 нов. Од подпомажућих чланова, којих је 57, примљено је до сад уплате 1810 фор. Прилога од појединих особа нримљено је 1523 фор. (50 новч.; од општина н пјевачких друштава: 74 фор: од црквених тасова: 509 фор. Оо нов. а о црнређених забава: 1429 фор. 88 новч. Кад се на ово дометне враћени улог из футошке задруге, онда цно прпход износи (>225 фор. и 7(5 новч. Расхода је бпло ове годнне укупно: 1(51 фор. п 29 новч.