Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 13

роду, него ли у ком другом српском крају. С тога ако који има недостојан свога иозива, треба га жигоеати и упријети прстом у њега, а не одмах „с једне клете све проклете," јер бол>е назови пријатељу или непријатељу тако не ћемо далеко отићи, ради чега ти опет велимо, ако си пријатељ српскога народа, да боље просудига и зло жигошеш, па изнеси зла лица и њихова дјела на сгзиједу и ми ћемо ти номоћи осуђивати оно, гато не ваља, иначе ми у теби сматрамо или незналицу, или каквога шарлатана или чак нешто

треће, а то је наш српско-православни непријатељ у Бог зна каквоме одијелу! те се чудимо штаје наша озбиљна српска штампа дала на јавност и велимо: шта још у својој старости доживљет нећемо!!! Пред иконом светога Саве, молећи се њему и Богу да нам очува наше српске старе попове и свету нашу прађедовску вјеру празославну, коју су нам наши прађедовп у аманет предали. У Крајини на светог Николу 1891. Нас седам српских стараца.

Г\

Прилог цркви —. задужбшш херцега Стефана код Горажде.

ПосвеИено ускрсЏтељима „богумилства

Чланком у I. књ. „Глас. зем. муз." у Босни и Херцеговини од год. 1889. у „Епиграфеким цртицама", стр. 65.-77., а у одсјеку I. под: „Натпис Херцега Стефана на цркви у Горажду", стр. 65.—72., којим је хтио г. Др. Ћ. Трухелка доказати, да је крив и лажан натпис поменуте цркве, нанизао се лијепи број расправа и чланака, гдје се њима љути бој отпочео око задужбине славнога херцега Стефана, у коме је г. Др. Трухелка са евојим тенденциозним чланком подлегао истини наших научењака и књижевника. У свим тим чланцима и расправама у обрану херцегове цркве спомиње се и негда сдавни и јуначки град породице Хранића — тврди Самобор уз лијеву обалу Јањине, а једно 20—30 минута од десног' бријега Дрине, те у иравој линији к истоку од Горажде 2 и пб сата удаљен (од Горажде до села Жужеља 3 / 4 сата; од '<Кужеља до села Копача опет 3 / 4 сата; од Копача на Самобор више од 1 сат), на стрменитој литици (778 м.) обронка планине Гостиља (1209 м.). О томе граду овдје не могу подуље говорити, то сам учинио у чланку: „Самобор код Дрине и Павловац код Праче," што сам га послао цијењеном „Глае. зем. муз.", но ћу навести да је

оио у средњем вијеку знаменит,

особито за

владе јуначке породице Хранића: Сандаља (1398.—1435.) и херцега Стефана (143.5.—1466.), те га г. Др. К. Ј. Јиречек у својој оглашеној историчко-греографској штудији „П1е Напс1е188(;га88еп пш! Вег §-луегке уоп Вегкиеп шк! Возшеп \уаћгеш! сТез МЈИекћсгв", Рга^ 1879. на стр. 33, 40, 41, 60, 76, 86, спомиње и то на стр. 33. овако:

„Ип^ег с1ег §то88еи Виг^ 8ашоћог, е1пег с!ег Ве81с1еп2еп <1е8 УојуоДеп 8аш1а1ј ипс! зејпез Хебеп, с!е8 Нег20^8 81 ;1рап УиксЈс, с1егеп Вшпеп ап гесћ1еп БгтаиГег з^ећеп." Исто тако и на стр. 86. Уоп Ргаса егге1сћ1:е шап сће Сппа ће1 <1ет 1>е1сђ1;еп Магк1р1а1 ;2е Согагс1а, т <1е88еп Хаће 8ашоћог, сће ћегићтЈе Виг^ 8апс1а1ј '8, 81ап <1." Па даље на стр. 40. спомињу се у год. 1430. посланици код Сандаља на Самобору, и то: од 23. маја до 10. ]уна, као и 19. јула; а на стр. 33. „повеља" на „Ме^јигесји рос! 8ашоћогош" (!!), коју је год. 1461. издао Херцег Стефан. — По томе се види. како је био важан град Самобор за породице Хранића! . . Сопотница је у средини међу Гораждем и Звечајем (све на лијевој обали Дрине), а даље (к југо-иетоку) један сат од Звечаја прешавгаи на деспу обалу Дрине, диже се Самобор. На њему сам био два пута: с нрољећа 1890. и 1891. год., те га добро испитао, проучно, покупио по околним еелима о њему предања, сложио у поменути чланак и „Гласнику" послао. У томе је чланку опширан говор о Самобору; ту има свега, а на једном је мјесту говор но „самоборској џамији", односно „цркви херцега Стефана," која иде у прплог овој у Сопотници, и која ме баш навела, да ово замрчим, као и чланак у циј. „Бое. Вили," год. 1890. стр. 305.—306. од г. В. В. Вукасовића, као и госп. М. С. Косановића у истом листу од год. 1891. стр. 11., гдје и они спомиљу цркве — задужбине Херцега Стефана. Црква самоборска, а сада џамија султана Бајезита II. (1481.—1512.) диже се у унутрашњем