Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 64

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

Методије пусти из затвора, и дође опет на сво]е мјесто. За ово врпјеме док је Методије био у затвору српеки кнез Мутимир одцијепи се од панонске пркве и пристане уз цариградскога патријарха. Патрпјарх Мутимиру спремп учитеља вјере Словене и ови у српскоме народу отпочеше ширити словепску литературу. И у Х])ватекој еловенска црква триила је жеетоке ударс од Рима. Хрвати покрштавајући се с-а осталпм Словенима имали су учитеље вјере Словене и словенску службу п књижевност. Но будући далеко на западу имали су међу еобом и добар дио Латина и јако латинско свештенетво, које никако није могло трпљети никакве словенштине. Па како су Хрвати у почетку подпадали под полнтичку власт Византије и патријарси су захтјевали над њима своју власт црквену, а латинско свештенство опет на против гледало је да их са свим од истока оцијепи. За постигнуће своје цијељи пође му за руком, те наговорп једног хрватског племића именом Бранимира, који уби хрватског жупана Здјеелава 879. год. и сам завлада незавпсно од Византије, предавши се потпуно у руке римскоме свештенству. Овај случај окуражи и друге, те опет оптуже Методија, да је јеретик, ради чега старац и по други пут 880. год. мораде ићи у Рим на правдање. Противу латинскога свештенства у Хрватској устане нински владика Теодосије и мушки стане бранити народно право и светињу, независно управљајући у својој дпјецези, а преко ње упливпшући и по свој Хрватској. Латинско свештенство опет жестоко је нападало на Теодисија и код папе енергично захтијевало да Нин у црквеним пословима призна власт спљетскога архијепископа, ради чега папа Стеван VI. и изда наредбу нинскоме владици да своју власт ограничи у својој дијецези. По смрти Бранимировој у Хрватској завлада Мутимир, који жељаше проширити и границе државе. Држећи за ову мисао, да ће му најбоље потпомоћи латинско свештенство удружи се ш њим противу свога народа и народне светиње. Умре и честити старац Теодосије, а наслиједи га Алфред, који наставп његову борбу. Алфред завади се са Спљетом и око неких црквених добара, која је оставио Теодосије, а архијепископ спљетски присвојио их. Спор је овај ријешио Мутимир,

но са свим криво у корист сшхетскога архијепископа, и неслутећи, ваљда, да ће тиме велики морални удар нанијети народу и словенекој мисли. Опет еада бацимо поглед за један часак на Моравску и Панонију, да видимо што се и тамо ради. Методије умре 885. год. 7/мријс и Светоплук, кнез моравеки, а држава му се распаде на неколике државице. У Паноннју са иетока навалише Угри и освоје је 899. год. Латштеко свештенство користило се овијем метежом и подигне хајку на мртвога Методнја и његово ученике. Папа Стеван VI. за нашљедника Методијева постави туђина, а његове ученике проћера у 1олгарску н Маћедопију, гдје ови отпоћну ширити словенску службу п књижевност. Успјех овај латинскога свештенства у брзо и жестоко осјетио се и у Хрватској. Тамо јенепрестано пламтила борба између народне н латинске мисли. Свака народност тражила је своје народно право. Жали Боже, латинско свештенство непрестано је јачало, а томе идоше им на руку највише хрватски владаоци из политичких разлога. Хрватски краљ Томислав желећи у потчињености одржати приморске латинске градове, настане да измири латинштину са словенштином. Због овога и буде сазван сабор у Спљету 925. год. на коме се ријеши, да Ирватска пстгаадне тгод саљешскулатинску архијеаископију и да њени владаоци са властелом не смију ширити словенство нити потиомагати нинску словенску еиископију; дал>е да се у ~Х.рвашској не смије служити на словенском језику нити смије бити Словенин ироизведен у чин свештеника. Овим се ријешењима мушки одупре нински владика Григорије и не хтједне их признати. Ради тога двије године доцније буде опет састављен сабор у Спљету, на којем предсједаваше римски легати и на коме се пронађе да од почетка није ни постајала нинска еппскопија и по томе /Ј ;а нема никаква права на живот. Ушљед овога она се укине и тако у Хрватској сасвим нестане словенске службе и хрватске јерархије, а на њено мјесто завлада. латинштина. Због овога тамо се створе велики метежи. Народ је тражио своје народно право и није га могао добити. Метежи ови продуже се за дуго и у њими Хрватску затече 1102. год. тада је освоје Маџари, који и данас тамо владају. Док овако по Хрватској, Моравској и Панонији жарише римски попови дотле цариградски патријарси настојаше да међу Блгарима и Србима