Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 2

ЈТОЧНИК

префектуру и у њој независну архијепископију се столицом у Старој Србији, тамо негђе око Скопља и иазове је „Јустинијанском архијепископијом," којој су доцније границе зависиле од политичког стања на Балканском полуострову. Но ни при овој установи папа нехтједне се одрећи права врховног господства над Јустини јанском архијепископијом. Словени већ су се у велико наумножавали по балканском полуострову, у земље источне римске империје. Долазили су са многобожачком вјером међу Хришћане, који су одавна били покрштени; били су културан народ, те је хришћанство на њих врло брзо упливисало; али се врло тешко одомаћило и у г тврдило, јер је предавано на грчком и латинском језику, који Словени не разумјеваше. Ово принудп моравскога кнеза Ростислмва, те, пошто са свога народа збаци туђе господство, пошаље посланике грчкоме цару Михаилу Ш. 861. год. и замоли га да му пошаље за учитеље вјере људе, Словене, који ће познавати словенски језик, да народ уче. Грчки цар радо се одазове овој молби и пошаље међу Словене два брата Словенпна из Солуна Ћирила и Методпја, мужеве изучене Божијој Премудрости н пуне Божанскога Духа за проповијед св. Еванђеља. Кад Тшрило и Методије отворише проповијед на словенском језику, Словени се изнова стану покрштавати и за кратко вријеме ови свети људп у евоме рођеном народу учине велике успјехе. Чули смо већ напријед да су св. оци: римски и цариградски ступили у распру око тога, који ће имати право врховног господства у Тракији и Илирији. Дариградски патријарх оснивао је своје право на политичке границе Дариграда, а папа римски тражио је своје неториско право, што је тамо од вазда управљао. Кад римски иапа впђе, да Ћирило и Методије долазе Славенима за учитеље вјере из Цариграда са знањем п благословом патријарха цариградскога, уплаши се да ће му се тиме укинутп угглив међу Словенским народима, омрзне на њих и стане их гонпти, а са патријархом ступи у већу распру. И што је доцније бивало мржња пзмеђу истока и запаДа непрестано је бивала већа и напомињала грдни и велики расцјеп у хришћанској цргеви. Римсгеи папа, имајући врућу жељу противу цариградскога патријарха одржати своју власт над Трачко-Илирским (Јловенима, противио се

се тамо сваком реду и установи, необзирући се на. правпла св. отаца па ни на самога Спаситеља и његову св. науку. Блгарски цар Борис, који се крштеним именом звао Михаило имао је под својом владом један дио земље, који је спадао јустинијанској архпјепиекопији; затражи се да тај дио потпадне под блгареку архијепискошгју 865. год. чему се папа одупре. Грчки патријарх Фотије устане противу папе на одбрану права грађанскога потчињавања. Уз пркос томе, папа опет стане ее противити превађању св. писма на словенски 1език, необзирући се ни на ријечи самога Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа, који је рекао ученицима, растајући се од њих: и пропок^ддтшж КО ИЛЈА егш ПОКЛАШВ И ШП&ЦНПК. Гр^Д-ШК-К ко кг^-к (Лука 24. ст. 47.). По мишљењу папе за св. Писмо сви су језици били погани, осим латинскога, грчкога и јеврејскога. Патрпјарх Фотије мушки се одупре и овој западној повотарији и дозволи Словенима св. Писмо преводити на свој језик и тако преко Ћлрила и Методија створи словенск/ службу и азбуку. Сад римско свештенство на све стране устане противу словенства и словенске апостол.е Ћирила и Методија стане оптуживати да су јеретици. Ушљед овога римски папа Никола I. позове словенске апостоде у Рим на одговорност. Кад Ћирило и Методије дођоше у Рим затекоше другога папу Андријана П., који је за постигнуће жеља римске столице нмао начела блажија и углађенија. Андријан П. прими Ћирила и Методија пријатељски, рад им одобри, али намисли обадвојицу код себе задржати п тако њихов рад затријети тпм ирије, што је тада тек у зачетку био. У томе у Риму умре Ћирило 869. год. Моравски кнез Ростислав, видећи, да из Рима не долазе словенски апостоли, стане сумњати и удружи се са панонским кнезом Коцелом, те замоле иапу да им поврати Методија. Методије поврати се у Паноннју 870. год. постане епископом и отпочме уређивати словенску службу. Римско евештенство опет устане на Методнја и стане га оптуживати као јеретика због чега дође под суд и у затвор, у којем је двпје године тамновао. Народ је жалио свога доброга пастира и учитеља Методија, јер је видио да невин страда, за то се етане бунити и немире стварати. Пана Јован УЈП. бојећи се каквих већих и неугоднијих пошљедица нареди, те се