Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 74

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

шћанину, ради спасења и сјединења његова с Богом, те да их усвоји. Ту поуку, тако је народ помњиво слушао да се свака ријеч, која, и ако 1е слабачким тоном из старачких груди излазила, могла разумјети. Чувши ову поуку, пуну духовне хране, многи је од народа сузу пустио, или ваљда, што признају и плачу за своје почпњене гријехе, или од радостн, што су дочекали да виде архијереја и чују архијерејску ријеч. За вријеме цијелога богослужења одговарало је службу с појањем српско-православно црквенопјевачко друштво „Омладина" из Сребренице на опште задовољство. Овим путем изриче се од стране ове цркве и народа „хвала" младом друпттву, које се потежнло и дошло, те је својим појањем нзвело побуђење и свечаније богослужење. Одмах по богослужењу позватн су гости првога реда, као чиновници и свештенство, за тим странци грађани и тежаци за приуготовљени објед на угодну и догледну мјесту. При почетку ручка прву здравицу подигло је Његово Впсокопреосвештенство у здравље премилостивог цара нашега Франца Јосифа I., која је отпоздрављена с громким „живио!!!" Другу здравицу наздравио је парох Факовићки од стране народа и црквене општине у здравље ГБегова Високоиреосвештенства и та је отпоздрављена с „многаја љета". Трећу здравпцу наздравио је исти парох у част ирисутноме г. престојппку Јакубовскоме, који се живо заузимао, да се оевећење цркве овс јесени прсдузме и изврши. Четврту здравицу наздравио је исти парох свима гостима, који су ту били и захвалио им на њиховој братској посјети, захваливши уједно и браћн Србпјанцима, који су сљедовали позиву те дошли и радост увеличали браћи својој.

При главним моментима богослужења и ручка грувале су прангије и с ову и с ону страну Дрине. При ручку су и свирачи свирали. Послије ручка настало је опште весеље, које је најбујније текло, у пјевању и игрању итд. Народа је било много до 3000 Д } г ша и све је било у миру и слози, дакле без икакове свађе и боја. Србијанскога народа било је на 500 душа, који је такође био радостан и весео, што је заевједочио и душевним осјећајима. За то им од наше стране велика хвала на искреној им љубави и саучешћу. Да је пак ова светковина могла имати поредак свој, по ком ће се извршитп, има се топло захвалити мудрој и разборитој браћи из Сребренице Хаџи Димитрији Урошевићу, Макси Мићићу и Стојану Ракићу, јер су без икаквих личних интереса неуморно радили, бринули се и трудили, да се народ задовољи у колико је могуће, Да виши приход цркви створе, да се свему ред и поредак зна. Овим путем срдачна им хвала и признање од стране цркве и народа. Хвала и оној браћи, која су тај дан п у цркви при богослужењу и ван цркве послуживали. Хвала свој браћи и сестрама и с ову и с ону страну валовите Дрине, који су и најмањп дарак цркви приложили и даровалп, ради срсће своје, помена жпвих и усопших својих. А света мати црква тај дан освећења свога — дан св. апостола Томе 6. октобар 1891.. г. по миња ће дуго и дуго, а у молптвама својима преблагоме Спаситељу молиће се да Он српскоме народу, њеним дароватељима и приложницима дарује миран и дуг живот, срећу, здравље и благослов свој, сад и вазда, амин. ФаковиИи , 26./10 1891. Теодосије С. Поповић, парох Факовићки.

Из иастирске праксе. (Питања и одговори).

Литаање : Да ли прп крштењу мушког дјетета треба к-ум, а женског кума ; или може кум и мушком и женском дјетету бити? в. с. п. Одговор: По правилу црквеном, при крштењу једног дјетета, треба да буде један кум

или восприЈемник, и то : за мушко дијете човјек, а за женско — жена (Тул. Еп. вјед. број 4. 1873. Хојнац. отд. У. стр. 25. §. 29. — Силч. стр. 26. „Прак. руковод." — Треб. чиноп. кршт. — Књ. о долж. пресв. §. 80. — Вел. Треб. 7 лист на обор.). Тако је било и у древној цркви.