Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 75

(Пост. апост. кн>. 3. гд. 16.). Но на крштен >ј могу и више лица бити али не као кумови, него за увечање свечаности, и осим кума друга се лнда као свједоцн у иротокол не уписују. Кум и кума треба да су црЕгвено пунољетни, „јер мала дјеца не могу бити воспријемници, почем ни сама још не знаЈЈ главне истине наше вјере, нити разумјевају моћ тајне." (Кљ. о дуж. парох. свешт. о кршт. § 80.). Дакле потребноје да воспријемник има најмање 15, а воспријемница 13 година. Исто тако забрањено је примати за воспријемнике јавне и велике грјешнике и сва у опште лица, која су у општем мнењу због својих рђавих дјела и због владања свог дубоко пала и безчешћена (Трб. Петр. могиле о воспријем. — Ру ч - свешт. књ. Митропол. Михаила стр. 14.). Питање: Кад се дијете на крштење донесе, а није назнаменовано, то треба ли га (одмах) само крстити; или треба пред крштењем назнаменовање и давање имена извршити ? в. с. п. Одговор : У Трсбнику јасно стоји прописана: „/Но/жткд ко еже ндзндлинити отрочл пјш.илмцш НЛ1А КО 01.ИКЖ ДЖК рОЖДЖ1А 1К0[ГШ." ДоПуШТвНО јв свештенику ово извршитп и у први дан по рођењу, кад га позову у кућу да назнаменује дијете и да се новоређеном име даде; и овом приликом свештеник треба да очита најприје /Иолнткм кг ПЕрКћЖ Д!Нћ, но кнггдл роднтн жж^ отрони." 3 кући свога парохијанина свештеник извршује овај обред оним редом како је у Требнику. Ако није дијете назнаменовано а донешено је цркви да се крстп, не смије свештеник пропустити да не очита дијетету молитву назнаменовања а тиме да се даде име дијетету, које родитељи изаберу. Молитва назнаменовања и давање имена дјетету врши се пред западним вратима храма (или у кући пред иконом Богородичином). „Није дозвољено, кад се дијете ради крштења донесе, да се уноси унутра .у храм, него бабица или ко други треба да стоји пред црквом са дијететом, и свештеника позове ради назнаменовања и давања имеЕта дијетету" (Пис. по пастир. Богослов. протојер. Евг. Попов. ч. П. стр. 72). У „Новој скрижаљи" гл. П. § 1. стр. 390 стоји изрично ово: ,.Назна1«енати отрсча- Наинамепание, т тод именем котараго, разумјеешсја знамение креста и прињатие хрисшианскаго имена, ест ириве-

дение младенца к оглашенију дља того, чтоби, по њекотором времени, иреиодат ему благодат крешченија. Пбо оглашение всегда присоедињаеми били к церкви и приготовљаеми ко крешченију слушанием слова Божија и крестним знамением. В се мсмисље Августин тјех же самих оглагиенних увјешчевает (в книгје о Симв. гл. I.): „ иримите ви, имјејушчие гсечаш вјери, слово Божие, как сроднују вам пишчу. Чрез него сам Господ содјелает вам прирашчение. Ибо ви не отрождсни ешче свјатим крешчением, но толко ешче зачати знимением креста во чревје св. матери церкви. и — Симеон Солунски (гл. 59) говори ово : „У осми дан принаша се младенац Богу, — и пред дверима храма, — јер он није још освештан крштењем, —јереј га знаменује (крстом) на чело, уста и прси, и са молитвом даје му (дијетету) име, које родитељи зажељели буду; с тим се именом дијете и крштава." (Скриж. § 2. стр. 391). Иза знаменовања и нареченог имена дијетету, свештеник одма извршава крштење дијетета, т. ј. чита модитве: „СУ 1 шглдшжнмјск н пом^доклнк [баТДГШ Кр!Ц1Ж1А." Питање: Колико година смије бити особи, којој се свршава мало опијело? Н. П1. Одговор: Мало опијело свршава се искључиво над дјецом (женском и мушком) до 7 година узраста по чину „погр(еж1а лмдджчкклгш", као што је то прописано у Требнику. Преко 7 година узраста умрлу дјецу треба опојавати по чину „ПОГр !ЕЖ1А Л1[р[КИЈСћ ЧМОЕ^КТј" (ВиДИ Трвб. ПвТр. Могпле у почетку чина погреб. младен. — Пособ. к. изучен. прав. Босл. Николск. 750 стр.). Ношење умрлога дјетета од куће у цркву и из цркве до гробља свршава се исто онако као и са одраслим. Питање: Треба ли новобрачнике исповједити и причеститп пред вјенчање? С. Р. Одговор: Ако свештеник дозна да нн женшс ни невјеста или једно од њих, нијесу се те године исповиједили ни причестили, он ће им наредити да посте, па да се исповједе и прије бракосочетања причесте. У старија времена нијесе нико скоро вјенчавао, док се није најпре спремао за то, постом, исповјешћу и цричешћем (Руч. свешт. књ. Митр. Михаила стр. 101). На жалост ово прекрасно п пуно значајно правило у данашњем времену на многим н многим мјестима ненабљудаиа се, премда има неких ста-