Босанско-Херцеговачки Источник

Стр- 87

имати чисто хришћанско и вриједно српско срде, него ди нечије имање. Сви овдје и у околини овог мјеста знамо: да је г. Никола Качавенда почетак и утемељитељ п;рквеној имаовини цркве Вранијег Брда. — За то му кличемо: живио са свом својом породицом на многаја љета, и

Бог те својом милости наградио за учињена добра. У Скемдер Вакуфу^ 26. јануара 1892. у име срп.-прав. цркв. општине (М. П.) Васо Ј. Кукуљ, предсједник.

Књижевт Зборник молитава за православну српску младеж прибрао и саставио Јован Петровић кр. катахета и професор на великој гимназији, реалци и учитељској школи у Загребу. Тисак и наклада Л. Хартмана у Загребу. Књига ова штампана је на црквено-славенском језику писменима и новим садањим српским правописом, а обсиже 132 стране и украшена је светим иконама. Цијена јој је 35 новч. и добити се може у наклади академијске књижаре Лав. Хартмана Улица број 2 (Кдо-К I Веп&сћ,) у Загребу. Ову књигу препоручујемо православном свештенству и учитељству, да би код родитеља српске младежи подјејствовали да ју набаве, јер ће њиховој дјеци и мушкој и женској од користи бити, особито кад су у цркви на молитви. Тако исто није на одмет ни одраслим, из које се књиге могу научити : Како се ваља Богу молити. Кратки типик или црквено правило. За ученике учитељске школе. По великом црквеном типику израдио Јован Петровић, катихета и професор На кр. вел. гимназији, реалцп и учитељској школи у Загребу. У Новом Саду. Штампарији А. Пајевића. 1892. Стр. 75. сред. осмине. Цијена 45 новч. Писац овог кратког Типика у предговору вели ово: „У научној основи", што ју је вис. зем. влада наредбом својом од 10. колов. 1889. бр. 8937. у споразумку са епархијским консторијама за вјеронаучну наставу православних ученика на учит. школама прописала, вели се у одјељку Ц. у погледу појања и ово: „ . . . /1 главни ред тхојања на вечерњама и јутЈХњама треба да се ттосебно каже и намиш.е. а А „устројни штатут" за учитељске школе у Хрватској и Славонији у § 47. алин. 4. вели: „ диктовање или ииеање за предавајуИим учитељем искључује се из

' вијестп. учит. тколе; веЛ ваља да Ћриправници за сваки наставни ЋЈхдмет имају у руку потребне школске књиге. и И једно и друго побудило ме је да напишем овај „Кратки Типик", у којп сом. из вел Тппика ставио у кратко све, што може приправнике упутити, да не погријеше проти црквеном правилу. Ради лакшег упуства у „црквено правило" подијелио сам цијело црквено богослужење на три дијела : васкрсно, седмично и празнично. Премда се „суботно богослужење" у некодико разликује од седмичног богослужења, ипак сам ради једноставности метнуо га под „седм. богослужење," изложивши при томе она иравила „суботног богосл.," у којима би појац могао ногријешити, ако упуства при руци нема. Ни за сваки поједини непокретни празник нисам писао правила с тога, што сам увјерен, да свака наша црква има „Минеј празнични," и „Минеј општи," те ће се у њима наћи шта се поји, а у 1. дијелу свог Тппика под рубриком „Општа правила..." наћи ће се правило, како се поји, особито ако би ти празници пали у неђељу. Највеће је правило о Божићу, Сретенију и Благовијестима . . . за то сам и изложио правила овим празницима за сваки поједини случај. — Додао сам и „правило, како се нађе редовни васкрсни глас од које неђеље," што ће добро доћи у опште сваком појцу. Овако састављени „Кратки Типик" одобрио је и благословио св. Архијерејски Синод наш под 5. окт. т. г бр. м. 449. — Син: 19; а СНЦШТ, одлуком својом од 6. нов. т. г. бр. 269/185 прописао га за шк. књигу у учит. школама и препоручио Србима учитељима као ручну књигу за обављање њихове појачке дужности. Поред оваког одобреЕБа и препоруке, излишна ]е свака моја ријеч у похвалу ове књиге".