Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 167

докле год не нађох у манастиру Житомислићу исправу међу другима на турском језику, а на полеђини запис : „Око е к8р8нт'Гд, ип-о и црккл нл Хрнеснв поноки 1701. годнн(". А она два слова значе: „Симат Миличевић". Тако се звала породида садашњега ктитора, који се је прозвао по својему оду Гаврилу Миличевићу : Гавриловић, а наставала је од старпне на Тријебњу. Ево, ово је све, што се о манастиру Тријебњу имадијаше прибиљезкити и написати.А сад на завршетку. доставићу и врло фпну „здравицу" оца Христифора, коју је при ручку подигао. Ова здравица — говор, нека јамчи о способности г. Христифора, његовог српског одушевљења и његових поучних и моралних ријечи Дао би Бог, да се и остала наша браћа свештеници и калуђери угледају на овог скромног јеромонаха, који није Бог зна учио великих наука, алп је својим трудом много постигао. Ево, даклен напоменутог говора : Драга браЛо христијани! Пригодом данашње свечаности, славног Вознесенија Господњега, као храма овог светог манастира, дозволите ми, да вам коју проговорим. Познато вам је драга моја браћо Хрпстијани, да данас наша св. мајка црква и цијели православни народ, слави успомену, кад се преблаги Спаситељ пред својим ученпцима вознесао на небо и сјео с десну страну Бога оца. Као год, што је отишао горе — на небо, тако ће опет доћи с неба доље на земљу, да суди свима људима без разлике вјере. Успомена на св. данашњи дан нека вас сјећа, нека вас опомиње, да ће иреблагп Спаситељ опет овамо доћп и свакоме заслужену награду или казну одредити. Као год, што се Спаситељ данас вознесе на небо, тако и мп драга и љубазна браћо узнесимо своје мисли горе, па се запптајмо, да ли све оно чинимо што нам наша св. мајка црква заповиједа чинити. Истину да речем, не чинимо ! Видим и на самим вама, као да ми хоћете да речете, да имам право, кад рекох, да много и много којешта не чинимо, што би имали и морали чинити — што нам наша св. мајка црква заповиједа. Вјерујете ми, моја драга браћо, да наши етари много боље поштоваху вјеру и наше лијепе ерпске обичаје, него ми што поштујемо, а онито нама предадоше као драгоцјени аманет да чувамо, и

прије да и себе жртвујемо него ли од предатог нам аманета да попустимо. Та наши претци за вјеру на кбцу издисаху, у тамиицама их смрт налазаше, п у најгрозницш мукама умираху, и ко би још могао све њихове патње изређати. које за нашу свету вјеру и православље, мило Српство и српску народност претрпјеше. Поклонимо се даклен светој ојени напшх иредака и пођите путем њихових светих жеља, па да нас види Бог. Штујмо и молимо се Богу за здравље Бзегова Величанства, нашег најмилостивијег цара и краља Фрање Јосипа I., под чијим окриљем уживамо слободу и мир, срећу и сваки напредак. Покоравајмо се земаљским законима, „јер свака је впаст од Бога дана", вели св. апостол Павле, а преблаги Спаеитељ вели: „Подајте пару царево, а Богу божије". ЈБубимо се нзмеђу себе, нраштајмо један другом, не враћајмо жао за срамоту, штујмо српске обичаје, а понајприје наше дично „крсно име", без кога се Србнн ни замиелити не може. Једном ријечју, чинимо све оно, што нам наша св. вјера и Христијанска дужност налаже чинити. Драга браћо ! Врло ми.је драго, итто вас у толиком броју видим овдје сакупљене, гдје сви скупа прославиемо Бога и данашље св. Вознееегшје Господње. Драго ми ј е, што се сјећате ове ев. обптељп, коју је основао прије неколико стотпна годпна спн ове земље неумрли и вјечитом славом овјенчани Радоје Милорадовић. Поклонимо се светој сјени и костима овог основатеља, завјештајмо му се данас, да ћемо и и будуће походити његову свету задужбину и нашим слабим материјалним силама потпомагати је, не би ли што љепша, што красннја била, јер то ова св. обитељ потпуно и заслужује. На тај начин, одужићемо се сјени неумрлих Милорадовића. Потакнимо и друге, који не знају за ову обитељ, нека дођу, нека се овдје Свевпшњем помоле за своје душе и спас милог нам Српства, нека се поклоне костима неумрлог основатеља ове св. куће божије, нека виде „земаљски рај"! А сада се вама обраћам господине учитељу, с молбом, да славу овог св. манастира, његове старине и красоте извесете путем јавних новина, те да и други знају за ову св. обитељ и по могућности је потномогну г , за које ћу вам благодарним остати. Завршујући овај скромни говор, желим вам моја драга браћо, да много и много година будете дочекивати данашње св. Возне-