Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4 и б

Стр. 175

Мц. март. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. стп четпри на 10 пелико мчнпка. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. ст. алексиа божиа члка. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. благовештепие престие бце. 26. сабор архангела гапјгила. 27. 28. 29. 30. 31. Мтт ап])или. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. стаго и славнаго велико мученика георгпја. 24. 25. ст. апла марка. 26. 27. 28. 29. 30. ст. апла ијакока брата иована богослова. Мц. маи. 1. 2. ст. атанаспа великаго 3. 4. 5. 6. 7. васпомпнапие иже на небесеих јавл>ашаго се знамениечастнагокрста. 8. иована богослова. 9. 10. 11. битие цриграда. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. с/ги и равно аплн и царпе костантина н матери его елени. 22. 23. 24. 25. третие обретеине частнпе глави иована. 26. 27. 28. 29. 30. 31 Мц. јуниа. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. стаго мчника теодора стратилата. 9. 10. 11. сти апл вартоломеа и варанави. 12. 13. 14. стаго пророка елисеа. 15. стаго кнеза лазара. 16. 17. 18. 19. стаго апостола јудп

брата гдња. 20. 21. 22. 23. 24. рождаство пророка иована. 25. 26. 27. 28. 29. ст. апстола петра 30. и павла сабо}) сти 12. апла. Мц. нјулиа сти бесребрник и чудотворци козми и дамјана. 2. положение ризн б1ци. 3. 4. 5. аганасиа атонскаго. 6. 7, 8. стато великомч. прокопиа. 9. 10. 11. 12. 13. сабор архистратпга гаврила. 14. 15. сти мчнигс киргаса и хулпта. 16. 17. стие велико мченпце мариних. 18. 19. 20. ст. пророка илиа 21. 22. стие мироносицп марие. 23. 24. 25. успение стие анне, матере бци. 26. 27. стаго велико мчника пантелеимона. 28. 29. 30. 31. Мца августа. 1. исхождние частнаго крсга и 7. макавеа. 2. пренесение мош,ем стаго прво мч. стевана 3. 4. 5. 6. стое преображение гда бга. 7. 8. 9. стаго апла матеха. 10. 11. 12. 13. 14. 15. успение престие — и даље нема ништа. — Сви ови бројеви у мјесецима што пх видите. писанп су мииејским знаковима а к г д е и нигди нити има точке ни запете. Д. Б. М. Т>. М.

I. Рајска или Плод због иога су Адам и Ева преступили заповијед Божију, Евреји су дрзкали да је то била једна врста лимуна, кога Германци зову „Адамова јабука", јер овај плод на својој површини има неке издубљене пруге, налик као да су зубима човјечијим изгрижене. Евреји су такође овај плод сматралн за свети и употребљавали су га само на дан Пасхе. С њиме су украшавали своје Синагоге али у тагеом елучају плод је морао бити не начет т. ј. нигдје не повријеђен, и добивали су га обилно пз Италије, а коштао је сваки геомад по 4—6 фор. По највјеројатније те, и готово се може сматрати за сигурно, да је то бпо онај плод,

дамова јпбука'*. данас такозвана ..Рајска смоква", која расте у неким мјестима Египта, и због тога Миза Ра1 - асИз1аса зове са Вапапеп Рјзап^ „Смоква Рајска." 1 ) Ово је једна врста великих смокава, и у опште познато је да је тај плод један од најкориснијих растиња на земљи, којим је природа човјечанство обдарпла.

Ј ) Кавивао ми је госп. Митрополит Савва Косановић, да овако једно дрво које се иначе вове „Фараонова смоква", а бодљикав јој је и лист и плод, који, кад се једе веома је сладак и има мирис некуване тикве водењаче. Има и он у својој башти у Улцину (у Црној Гори) гдје такође расте п нека врста дивљег алоја. — Дионисије.