Босанско-Херцеговачки Источник
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Св. 4 и 5
П. 0 Ливану, ( Пошто на впше мјеста св. Писмо говори о овим мирисима, с којима је при погребу било намазано тпјело нашег Сиаситеља, и пошто су онп производ разног земаљског растиња, држим да неће бити с горег, ако са- њима упознам са филолошке и научне стране, поштоване читаоце „Босан.-Херц. Источника", а нарочито браћу свештенике. Између осталих дарова које су у Витлејем принијели небесном младенцу три мудраца, или три св. цара, по имену Каспар, Мелхиор и Валтазар, били су: злато, ливан и смирна, као символични знаци, који су искључиво припадали Богу, човјеку и цару. Аигшп Ке§1. ОШзапит Оео. Мугћа Вопи1п. ТТГто се тнче Ливана или тамјана, који се иначе зове Тћив, то ]е једна смола која тече из бодљикавог дрвећа, а ово расте па гори Ливану, у Арапској и у Индији. Вијеч Ливан има корјен од еврејског 1Љапо1; а ова од имена 1Љаи, НБапоп што знаћи густомлијечни сок, који, као такови тече из дрвећа и постаје тврд. Са овим правим ливаном требало бн да се кади у славу Бозвију но нашим црквама, а не да се дозвољава за то употреба такозваног Махоливаиа, који је баш сасвим ироста смола од американског дрвећа.
-птрнп и Алоју. Онај Алој и Смирна који су употребљени при погребу св. тијела Искупитеља човјечанског рода, била је такође смола набрана са резотина разног дрвећа у Африци. Алој на арапском језику зове се А1оећ а на Еврејском На1аћ. Ова имена означавају горку свјетлећу материју, а такови је алој. У старо вријеме обично су називали неваљале људе В 1и8 а1оев Сјиат теКв т. ј. овај човјек више лнчи на алој него на мед. Најзад, што се тпче Смирне и то је једна смола, која се добива од разног дрвећа које расте у Египту. Име „балсам" ових мирисавих материја Мугћа арапски пшг, долази од еврејског имена тог тогаг, што значи на српски горак сок који пури из дрвета. Пошто се у св. Еванђељу на више мјеста говори о овим балса има, имај на. уму драги читаоче, да име ВЛапшт долазп из двије арапске или Еврејске ријечи Ваа1 Зећетеп, а то означава нешто што има густу течност најпријатнијег мириса, због чега је у опште и обљубљен код људи а особито на истоку. (По грчком.) Протосинђел Дионисије. На осшрову Халки 1. Априла 1892. год.
.Љубимо се
0
Браћи Србима поносне Босне и кршне Херцеговине. „Ни едиио.иУ ничн/ИЖ! до.?жни БНМНТ1, точ'ш бж! .иобитн дрУгк дрУгл; Л кјеан со ај У гл злконт * ито/шн." Рим. 13 8 ; I. Кор. 13 ; Гал. 5. 13—14 ; Ефес. 4. 2. Л>убав се уподобљава рају . . . Лзубаван човјек, — тај ужива рај још па земљи, и то истипито љубаван . . . Ко је без љубави, тај је без духа, тај је изгубљен — мртав . . . — Ко је иетинито љубаван ? — Сваки онај, који љуби корисно и Богу угодно дијело, који предузима сваки користан рад; онај је народ љубаван, који се клони рђавијех навика — обичаја, који и дијелом и ријечима
БраЛо ! Лзубимо ли се ми истинито, или само притворно? Л>убимо ли се од срца, или само пз обичаја? Лзубав је искра, која нам је с' неба дата. Лзубав само љубав иште . . . То -.кност сваког правог Хришћанина. Л>убав з I ледена прса . . . Лзубав руши мрзост, срамоту, непи -п-ње, гријех . . .