Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4 и 5

настоји отклонити од себе сваку клицу — ма и најмању, само води ли она злу . . Сваки народ има и добријех и злијех навика. Разумије се неки впше, а неки мање . . . И у српском народу има рђавијех навика, које би ваљало искоријенити; јер није криво речено : ,,?/ сваком житу и кукоља има а . То и мене примора, да рекнем коју о томе, /ј ,а замолим браћу Србе — поносне Босне и кршне Херцеговине, да искоријељују неваљале обичаје. Сви зна^о, да без свештенства не моремо бити. Сви знамо, да нас ј с свештснство предводило и у тешке дане, у дане патње, туге и чсмера... Крст и путир у свештеничким рукама уљевало је у нас дух и слободу, да је Србин јунак Да Србин живи!... Па и у данашње вријеме, — у вријеме борбе за свој опстанак, а особито за опстанак нашег красног имена и племена, ђе је свак скочио, да брани своју народност, језик и вјеру; треба да нам предходи српски попо.... Јест браћо, али ми презиремо наше свештенике... ГГрезиремо нх, јер смо ми сами криви, јер ми сами омаловажавамо свештеничгсн понос и угледТо није браћо љубав! То није Србнпово ! Многи ће ми рећи: Стој ти !... — Стао сам брате још давна... али није корист. Жмири ти, а жмири ја; е, Бога ми не ћемо за. дуго!... Нема ти ту онда среће Лвго браКо признајмо, криви смо сами.... па се и иоправимо Колико их је браћо мсђу нама, зове се Србпн нравославни, а овамо — на жалост презире: вјеру, презпре цркву, презире свештенство Растрзани смо Расцјепни смо Несложни смо Та, — тако рећи зараза, увукла се како у веће слојеве нашсга народа, тако и у просте раденике — надничаре. Ту се грди, псује и омаловажава, тпче ли се само драге православне вјере. Док на против гледамо друге вјероисповједнике, ђе своје црквене поглаваре увијек елу-

шају и у свачему им се нокоравају ; а ми, не само, да их не слушамо, него шта више, ми их презиремо више него Јуде... е, па зар није Богу плакати ? ! — Ни криве, ни дужне, па удри псуј, губај, бмаловажавај, руши.... Па шта ћсмо најпослије ?... Чему се мп надамо ? Рођени брат брата, па у јаму баца; но прости ти јаде, да јс то ради срсћенашег српског рода . . . не, не, — него за нашу велику несрећу. . . . И ако се не поправимо, ето нам жалосног призорја, ето нам среће, коју смо заслужили Наши су свештеници међу нама рођеии, истина Бог, доста их је простијех; али су чиста срца и добре душе, те нијесу нигда ради — већ ко из незнања, да осрамоте своју паству. Будимо им ми бољи, па ћемо виђети, да ћс онн још боље настојати и радити за нашу оншту срећу и о пште добро. Због једног, или двојице, не омаловажавајмо сво свештенство, него чистим срцем, правом српском љубави поштујмо наше српскоправос,чавне свештенике ; не вичнмо на њих, него им у свачему помажимо, па пек се поднжу и пшре ма чнје пропаганде, пс бојмосе; нећс нам онда моћи ннко ништа. — Вјера тгравославпа очувала је наше пмс, па и с тога ми је много више морамо уважаватн. Љубимо се нек нас глсда Велико и мало... Нек свак види, да је нама До љубави стало!... И највећи учитељ рода људског благословиће нас н позвати анђелском пјесмом: уХодите синови Оца мога, наслиједите царство, које вам је иргтрављено од шстања свијета. . ." Зато појмо : ,,Хкллнт[ ил1А господне, јпш! гбшодл. ј 1 л , тилК '[' л " ! Братски вам поздрав шаље ! Ваш пскренп брат : Родољуб. Фоча у на Херцсговшш 1832.. годнне.