Босанско-Херцеговачки Источник

Отр. 178

Св. 4и 5

Новоимеповани митроиолит а ВВегово царско и краљевско апостолско Величанство именовало је превишњим ријешењем од 2. маја о. г. Виеокопречасног господина Николу Мандића, архимандрита манастира Гомирја код Огулина у Лици, митрополитом зворничкотузланске епархије. Ово вменовање спроведено је у смислу конвенцпје склопљене са васељенским патријархатом од 1880. год. и удовољено је дотичним каноничким прописима о постављању архијереја у Босни и Херцеговини. * ■X* * 0 овом новоименованом митрополиту „Сарајевски лист" у броју 60. од 6. маја о. г. доноси сљедеће: „Овдје саопштавамо неколике податке из живота новога митрополита колико смо на брзу руку могли да сазнамо. Митрополит Никола МандиЛ родом је из Гор. Грачаца у Хрватској и биће му око 50 година. Послије предходних школа свршио је богословију у Плашком, гдје га је покојни владика Лукијан Николајевић рукоположио за капелана и поставио учитељем на богословији, у ком је својству 4—5 година провео. За тијем је дошао на парохију у свој Грачац и провео ондје све до смрти проте Тесле у Госпићу. Као парох у Грачацу Мандић је био веома на гласу у свој Лици као вриједан свештеник и реван пријатељ својега народа и просвјете. Помоћу крајишке владе и народа подигао је у Грачацу красну цркву. У то доба ишао је веома на руку и многим босанским бјегунцима, који су по Лици тражили уточишта. По смрти проте Тесле изабран је Мандић за парохију у Госпићу, уз коју је получио и наслов почаснога проте. У

Јорничко-тузлански у Босни. том положају остао је Мандић све до лани, када је етупио у калуђерски чин и узео на се име Николе (крштено име му је Петар). У Госпићу је заузимао Мандић одличан положај као реван поборник за културне ннтересе своје цркве и народа и као врстан родољуб. Популаран у пароду, а виђен и уважен у вишим круговима уживао је велико повјерење и владе и народа. Мандић је у Госпићу основао тамошњу српеко-православну читаоницу и пјевачко друштво а његовом заузимању ваља благодарити, што је крајишка влада поклонила општини красну двокатну кућу за парохијални дом. У управн епархије карловачке судјеловао је Мандић као дугогодишњи члан конзисторије, као члан многих црквено-народних конгреса у Ср. Карловцима. ЈБегово судјеловање протезало се мнмо то и на политичку управу његове домовине. Колико нам је познато Мандић је био у своје вријеме члан комиеије за катастралну процјену земаља у Лици, а био је и у мјеш. комисији за уре^ење планинске паше иа Тромеђн, па је у том својству пуно допринио за умирење Лимапа и Далматинаца. Фцм. барои Филиповић као шеф крајшнке владе веома је уважавао Мандића као свештеника и лојалног грађанина, и кадгод би Филиповић обилазио Лику, налазио. бн се и прота Мандић уз њега. Исто повјерење уживао је прота Мандић и под грађанском управом бана грофа Пејачевића и сад. бана грофа Куен-Хедерварија. За своје лојално држање одликован је прота Мандић још под еладом барона Филиповића витешким крстом ордена Франца Јосифа. Кад је Крајина потпуно спојена с гра^анском управом дошао је прота Манднћ као народнп посланик у сабор у Загребу, и од то доба учествовао је он у свјема